Manje od trećine učenika tokom školske godine pročita svu zadatu lektiru, procenjuju nastavnici srpskog jezika i književnosti. Poslednjom reformom ukinuta je obavezna domaća lektira, a šta će se čitati, i u kom obimu, prepušteno je savesti nastavnicima. A i kada oni sačine spisak lektire, umesto u biblioteci, mnogi učenici sadržaj traže prepričan, na internetu.
Specijalizovanih sajtova koji nude prepričane lektire, opise junaka, ali i gotove pismene sastave na najčešće teme, sve je više. Teme su podeljene po razredima, ali i “sezonski”. U odeljku za 2014. već nude, na primer, sastave na temu “Kako sam proveo zimski raspust”. A osim učenika, na pomenute sajtove, redovno idu i nastavnici srpskog kako bi lakše otkrili prevarante. Kažu, pomalo se osećaju i kao detektivi.
"Često se dešava da deca tako pokušaju da izvrdaju obaveze. Nedavno sam otkrila troje učenika koji su cele rečenice prepisali sa sajtova. Da bih sprečila prepisivanje, dajem im istraživačke zadatke na koje ne postoje odgovori na sajtovima. Tada moraju da čitaju. Isto pravilo primenjujem i na pismenim zadacima. Trudim se da teme budu autentične, da sami da sednu i napišu", priča Dragana Cukić, nastavnica srpskog jezika u OŠ “Marija Bursać”.
Tome što se đaci sve manje druže sa knjigom doprinela je prosvetna reforma, smatra Olivera Krupež, nastavnica srpskog iz Čačka i predsednica podružnice Društva za srpski jezik i književnost za Moravički okrug.
"Iz nastavnih planova za osnovnu školu još pre nekoliko godina isključen je segment domaća lektira. Nastavnici, posebno mlađi, time su zbunjeni i ne znaju da li nešto treba da se čita u celosti ili samo odlomci iz Čitanke. Stariji nastavnici uglavnom se drže starih spiskova i traže od učenika da čitaju, a među mlađima, koji su tek nekoliko godina u nastavi, mnogi ne idu dalje od odlomaka iz udžbenika", napominje ona.
Razlog više što deca ne čitaju, dodaje, jeste što se u poslednje dve-tri godine na završnom ispitu od njih uopšte ne traži poznavanje književnih dela. Pitanja iz književnosti se tiču toga da prepoznaju naslov, likove i autora dela. Sve to doprinosi tome da učenici ne razvijaju ljubav prema čitanju.
Učenici često i ne razumeju pročitano. To je iskustvo i Jasne Janković, nastavnice u Pravno-poslovnoj školi u Beogradu.
"Deca dolaze u srednju školu bez čitalačkih navika i s lošim fondom reči. Za to su dosta krivi i preopterećeni nastavni programi u osnovnoj školi, pa kolege nemaju vremena da kod njih grade čitalačku kultur. Kada dođu u srednju, prestravljeni su brojem knjiga koje treba da pročitaju, pa posežu za prečicama, nevešto prepričanim delima. Čak i oni koji čitaju, često ne znaju šta su pročitali. To je još veći problem od nečitanja. Mnogi imaju problem da, recimo, razumeju zadatke iz matematike i šta se u njima tačno traži", naglašava Jankovićeva.
Da bi se to promenilo i da bi knjiga dobila veći prostor, napominje, potrebno je rasteretiti nastavne programe.
Izvor: Novosti