Foto: Wikipedia
Iz stenograma koji je do sada bio tajna vidi se da je Tuđman poveravao Vanji Špiljku da pokrene krajnje poverljive poslove sa Slobodanom Miloševićem.
O ”slučaju Đureković” Tuđman i Vanja Špiljak nisu progovorili ni reči. Pola godine pre smrti hrvatskog predsednika, iz stenograma koji je objavljen, Tuđman se prvo naslušao komplimenata od Špiljkove strane, koji mu je poručio da je cela njegova porodica srećna što je na čelu Hrvatske.
Nemačka traži Josipa Perkovića upravo zbog sumnji da je pravi razlog ubistva političkog disidenta Stjepana Đurekovića bio što je otkrio da je Vanja Špiljak umešan u razne finansijske malverzacije, a da je naređenje Perkoviću da se ubije Đureković dao sam Mika Špiljak.
Tuđman, koji je sa Mikom Špiljkom, jednim od najuticajnijih hrvatskih političara iz vremena komunizma ostao u dobrim odnosima – jer mu je navodno upravo na njegovu intervenciju devedesetih i vraćen pasoš – govorio je Špiljku mlađem o svojoj političkoj ulozi devedesetih:
”Najveća stvar što sam ja sprečio građanski rat, a predlagao sam 1990. u Beogradu konfederaciju, i znajući taj svet, kurvinski, u kojem jesmo i znajući to da u stvarnoj konfederaciji, gde bi Hrvatska bila svoja, da bismo imali i ekonomskih razloga”.
Vanja Špiljak je Tuđmanu kazao da je KOS kontrolisao sve poslove oko oružja i nafte i da su stalno bili i u INA, gde je mladi Špiljak radio. A onda su prešli na biznis.
Industrijski proizvodi u zamenu za struju
Prvo je Tuđman pitao Vanju Špiljka kako je zdravlje Slobodana Miloševića, sa kojim se ovaj sastajao zbog raznih poslova, pre svega oko isporuke industrijske opreme hrvatskih firmi Srbiji, u zamenu za električnu energiju.
Špiljak je rekao Tuđmanu:
”Imam, ja verujem, jednu fenomenalnu ideju, došlo je do kraja, pitam te za tvoj politički stav i saglasnost i tvoje mišljenje, a ako mi kažeš da ne ide, neću dalje da se petljam, mada mislim da bi ideja bila odlična. To je posao koji smo radili godinu i po dana i sad smo došli do kraja. Naime, radi se o jednoj isporuci u Srbiji, kontra iz Srbije k nama, a to je – tamo postoje velike termoelektrane Obrenovac, Kolubara, Đerdap i sve drugo i to je sve rađeno s opremom koja je naša, hrvatska, iz “Končara”, pre svega “Končar”. I drugo, postoji tamo, isto je rađeno kod nas, a to su dizel lokomotive koje su rađene kod nas u “Končaru”, po američkoj licenci pre dvadesetak godina. One su u kritičnoj fazi, njima fali rezervnih delova. To je nešto što postoji i mi bismo mogli izvesti oko 200 miliona dolara u naredne tri godine. Oni ne mogu platiti, para nemaju”.
Špiljak kaže da se radi o izvozu ”teškom” 200 do 250 miliona dolara. Direktor ”Končara” Darinko Bago i Špiljak već su posetili Obrenovac, Kolubaru.
"Prisiliti Beograd da skine Prevlaku"
”Sve smo završili. Đerdap i njihov ŽTP, i njima treba puno naše opreme jer ne mogu da pokrenu lokomotive, stoje, a mogu vrlo brzo, kad bi to dobili. “Končar” bi imao zaposlenost u tri smene, tri šihte bi radio”, kaže Špiljak.
Tuđman odgovara da bi trebalo prisiliti i Beograd ”da skine Prevlaku”. ”To i zbog Crnogoraca, još uvek postavljaju to da je to teritorijalno pitanje, bezbednosno pitanje itd. Ako to skinemo, to su poslovi...”, zaključuje Franja Tuđman.
”Ako bi mi ti dao saglasnost, ja bi za jedno dvadesetak dana skočio do Beograda, tražio Miloševića da me primi, ja njega znam dok sam bio potpredsednik, direktor INA, a on direktor “Tehnogasa”, i mi smo lepo trgovali. Moliću da me primi i tražiću od njega to. Njima je veoma, veoma teško, samo ipak sam morao početi od nas, a prvo pitam tebe za saglasnost”, kazao je Špiljak.
Tuđman je odgovorio da je upravo u toku uspostavljanje konzularnih odnosa Hrvatske i Srbije, i dao je zeleno svetlo da se krene u poslove sa Srbijom.
Nekoliko sedmica kasnije Vanja Špiljak je izvestio Tuđmana da Slobodan Milošević pristaje na dogovor oko Prevlake. Ali, brzo nakon toga zdravstveno se stanje Franja Tuđmana naglo pogoršalo.
Večernje Novosti