BEOGRAD, 26. oktobar 2006. (FoNet
Predstavnik Centra za unapredjenje pravnih studija Saša Gajin istakao da je u modernoj pravnoj teoriji "trend da se država mane svih poslova, izuzev vladanja" i objasnio da država ne bi trebalo da se "bavi biznisom ili rukovodi medijima".
"U novom ustavu Srbije država zauzima neutralan stav, sakriva se iza odredbe da svako ima pravo da osniva medije. Medjutim, ne ide se korak dalje i ne kaže da država nema pravo da osniva medije" ocenio je Gajin.
On je upozorio da je u ustavu snižen nivo ljudskih prava u odnosu na Povelju o ljudskim pravima Srbije i Crne Gore i naglasio da ne postoji generalna zaštita prava na privatnost.
Na taj način je stvoren nesklad izmedju slobode štampe i prava na privatnost, shvaćenog kao sloboda od neželjenog publiciteta, jer je sloboda štampe zagarantovana ustavom, a pravo na privatnost zakonom, koji je niži pravni akt, objasnio je Gajin.
Prema njegovim rečima, taj nesklad može da izazove još "žešći upad štampe u sferu privatnosti".
Zato nam je bila potrebna javna rasprava, da bismo ispeglali nedostatke, omaške i greške, za koje verujem da su bile nenamerne, ali mogu imati katastrofalne posledice, zaključio je Gajin.
Komentarišući odredbu ustava kojom se reguliše da svako može da osniva medije, poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je rekao da to znači da republika, pokrajina ili lokalna samouprava mogu da osnivaju medije.
To znači da može doći do povratka unazad, iako smo, prateći evropske standarde, ušli u proces izlaska državnih organa iz medijske strukture, istakao je on.
Šabić je ocenio da je dobro što je u novom ustavu zagarantovano pravo na pristup infomacijama koje su u posedu državnih organa, ali je dodao da bi bilo bolje da je ono imenovano kao posebno pravo, umesto što je navedeno u odredbi o pravu na obaveštenost.