Foto: Beta
"Posle ove tačke reforme ulaze u ubrzanu fazu u kojoj je njihov tok i ishod poznat, a ishod jeste punopravno članstvo Srbije u EU. Srbija u tom međuperiodu praktično jeste u statusu pridruženog člana EU", rekao je Đurić, koji će biti u delegaciji Srbije na sutrašnjoj međuvladinoj konferenciji u Briselu.
On je za Tanjug objasnio da Srbija sticanjem prava da u Briselu sedi za stolom za kojim se donose odluke koje imaju efekte na živote svih njenih građana, stiče i obavezu da se u složenom okruženju bori za očuvanje svojih interesa po najrazličitijim pitanjima.
Đurić je uveren da Srbija neće biti večiti kandidat za članstvo, odnosno da neće podeliti sudbinu Turske koja se nalazi u nekoj vrsti zamrznutog odnosa sa EU, jer, kako je istakao, dobijena su jasna uveravanja da je interes, ne samo EU, već i pojedinačni interes svake od zemalja članica da Srbija u najkraćem mogućem periodu postane punopravna članica.
"Uz svo poštovanje za ekonomske, privredne i potencijale Turske, geopolitički i istorijski kontekst našeg učlanjenja je različit. Srbija ima drugačije geopolitičke parametre i drugačije parametre unutrašnje i spoljne politike, i na kraju krajeva stav većine zemalja članica EU je do sada bio veoma nedvosmislen - da Srbija ima podršku za počinjanje i zavrsetak pregovora i da oni treba da imaju ishod u članstvu u EU. Ta predvidljivost je ono što smo tražili od svih članica EU", kazao je Đurić.
U Evropi, kako je objasnio, postoji svest da je, da bi proces proširenja EU bio uspešan, neophodno da Srbija dalje napreduje u tom procesu, jer svojom veličinom i privrednim i ljudskim potencijalima može da doprines da se ceo region brže integriše u okvire EU.