Nakon što sam morao da se laktam sa hordom entuzijasta da dođem do sedišta za koje sam uredno imao rezervaciju uspeo sam da sednem, ali gde. Pored jedne gospođe koja je ceo sat ogovarala jednu prijateljicu kod druge prijateljice.
Mislim da sma uspeo da pohvatam srž priče. Vrti se oko nekog vrtića, pola kilograma šunke i zavere. Posle sat vremena lamenta, dotična gospođa izgovara sledeću rečenicu:
"Ja nemam reči za njeno ponašanje!"
"Nemaš reči? nemaš reči!"
A šta si uludo spucala u slušalicu mobilnog telefona poslednjih sat vremena. Kupone iz maksija?
Bolje da si te reči sačuvala za decu ili za unučiće.
Ovako su otišle u nepovrat.
Samo hoću da vam kažem, ljudi. Ako nemate šta da kažete - ćutite.