Astronom, geofizičar, klimatolog, matematičar, inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor i književnik, rođen je u Dalju, u Hrvatskoj, 28. maja 1879. Na poziv Jovana Cvijića, Mihaila Petrovića i Bogdana Gavrilovića, Milanković je napustio unosni posao u Beču i prihvatio mesto profesora primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu.
- Kada je 1909. došao u Beograd, živeo je u blizini hotela „Moskva“, a potom u Profesorskoj koloniji u Ljube Stojanovića. Sam Milanković je projektovao kuću, na njoj je danas spomen-ploča i u privatnom je vlasništvu - kaže Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ u čijim je prostorijama u Beogradu u toku stalna izložba posvećena delu i životu velikog naučnika. Milanković je umro u Beogradu 12. decembra 1958, a osam godina kasnije ispunjena je njegova poslednja želja i njegovi posmrtni ostaci preneti su u rodni Dalj.
- Još za života je svoju arhivu ostavio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Na digitalizaciji građe radimo već tri godine i ove bi trebalo da u Udruženju bude otvoren centar gde će biti moguć pristup raznim dokumentima - kaže Maksimović.
Milutin Milanković je upoznao Paju Jovanovića na izložbi u Beču. Postali su prijatelji i kasnije su u Beogradu nastavili druženje.
- Milanković je Jovanoviću bio tutor i sve što je Paji u životu trebalo, Milutin je rešavao. U Beogradu je Jovanović uradio i Milankovićev portret koji se sada nalazi u SANU - kaže naš sagovornik.
Kalendar
- Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje godine. Na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. njegov kalendar će biti prihvaćen, ali ne i u potpunosti primenjen - kaže Maksimović.
Graditelj
Milanković je još kao mlad građevinski inženjer postao poznat u tehničkom svetu time što je izveo osnovne jednačine za određivanje armature betonskih nosača. Već na početku karijere, poverena mu je i izrada armirano-betonske konstrukcije jednog krila zgrade Tehničkog fakulteta u Beču. Imao je šest priznatih građevinskih patenata, a na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su primenjena njegova građevinska rešenja.
Mostovi
Na mnogim projektima širom zemlje biće angažovan i po dolasku u Beograd 1909.
- Svih 19 mostova na deonici pruge Niš-Knjaževac građeni su od armiranog betona po istom modelu. Time je državi uštedeo dosta novca, a tražio je da mu se plati samo 600 dinara za put do Beča. Međutim, počeo je Balkanski rat i za taj novac je kupio opremu. Sredinom dvadesetih godina radiće i velike hangare na svim vojnim aerodromima Kraljevine - kaže sagovornik.
Kanon
- Rezultate svog rada objedinio je u delu „Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba“. Samo što je odštampan, Beograd je bombardovan 1941. Knjiga je nađena ispod ruševina i kasnije doštampana - kaže sagovornik.