Neurogenetičar dr Luis Ptacek sa Univerziteta Kalifornija kaže da razumevanje nečijeg hronotipa - vremena kada u danu funkcionišemo najbolje - nam može pomoći da živimo zdravije.
"Sviđalo se to nama ili ne, naši roditelji nam govore kada da idemo na spavanje - na osnovu gena koje su nam preneli", kaže Ptacek.
Svi imamo unutarnje cirkadijanske satove - a glavni sat je napravljen od hiljadu nervnih ćelija smeštenih u hipotalamusu.
Hipotalamus kontroliše različite vrste telesnih funkcija - od otpuštanja hormona do regulisanja naše temperature i unosa vode. Ovaj unutrašnji sat se resetuje svakodnevno.
Obzirom na to da dan traje 24 sata, očekivali biste da svi funkcionišemo prema sličnom rasporedu ali nije tako. Zato postoje ševe i sove.
Ljudi koji ležu kasnije, tzv. sove, imaju različitu mutaciju jednog gena.
Rik Nujbig, profesor farmakologije iz Mičigena, je ekstremni primer ševe.
"Ljudi iz Evrope, sa kojima komuniciram primećuju kako dobijaju od mene mejlove uvek rano ujutru. Takođe ujutru volim da posmatram ptice. Majka nas je uvek budila rano ujutru kada smo kretali na odmor i evo, i moja ćerka vežba rano izjutra", kaže Nujbig.
Izvor: B92
Foto: Morguefile