U ponedeljak, drugog dana sukoba antivladinih demonstranata i policije, povređeno je više od 200 ljudi, a među njima je i najmanje 26 novinara, javila je agencija Ansa.
Prethodno je generalni tužilac Ukrajine Viktor Pšonka upozorio demonstrante da obustave "masovne nerede", opisujući to kao zločin protiv države, javio je AFP.
I u ponedeljak su hiljade Ukrajina prkosile temperaturi od minus 10 stepeni Celzijusa, nakon što su sukobi sa policijom započeli u nedelju popodne, podseća AFP.
Kako prenose ruski mediji, sukobi demonstranata i policije u centru Kijeva poprimaju sve šire razmere, a učesnici protesta su u centru grada napravili katapult radi obračuna s policijom.
Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič izjavio je u ponedeljak da sukobi između policije i antivladinih demonstranata predstavljaju pretnju "celoj zemlji", dok je Brisel zatražio povlačenje spornog seta zakona o ograničavanju prava na proteste.
Janukovič je pozvao je na smirivanje situacije u momentu dok ukrajinskom prestonicom besne najgori sukobi u proteklih nekoliko meseci.
"Ubeđen sam da takva pojava preti ne samo ljudima u Kijevu, već celoj Ukrajini", navedeno je u saopštenju na sajtu ukrajinskog predsednika.
"Pozivam na dijalog, kompromis i smirivanje situacije u našoj domovini", poručio je Janukovič.
Ukrajinskom prestonicom besne najgori sukobi u proteklih nekoliko meseci
Šefovi diplomatija Evropske unije zatražili su juče od Kijeva da povuče sporne zakone o organizovanju protesta, izrazivši prethodno žaljenje zbog nasilja na protestima u Ukrajini.
EU je poručila da je tamošnja vlada pogrešila što je donela represivne zakone u nameri da uguši proevropske demonstracije.
Sukobi policije i demonstranata u Kijevu, povređeno 30 ljudi
"Zakoni u velikoj meri ograničavaju pravo ukrajinskih građana na okupljanje, ali restriktivni su i za medije i štampu", navodi se u zajedničkoj izjavi izdatoj posle sastanka u Briselu.
Ministri EU takođe traže da se ukrajinski zakoni usklade sa međunarodnim i evropskim standardima, prenosi AFP.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton prenela je novinarima da je situacija u Ukrajini dodatna dnevnom redu zbog "velike zabrinutosti oko spornog zakona".
"Od velikog je značaja da se sve strane uključe u dijalog", navela je ona.
Upitana da prokomentariše izveštaje da Vašington razmišlja o uvođenju sankcija Ukrajini i da li bi to i EU isto mogla da učini, Ešton je, kako navodi AFP, bila oprezna u svom odgovoru.
"SAD razmišljaju o tome koji napori da se preduzmu za podršku narodu u Ukrajini", rekla je visoka predstavnica EU.
Foto: AP
Prethodno je ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt rekao da je situacija u Ukrajini akutna.
"Smatramo da je veoma značajno da reagujemo, posebno zbog paketa represivnih mera donetih prošlog četvrtka u Kijevu", rekao je Bilt.
Šefovi diplomatija EU su ponovili da je i dalje "otvorena ponuda" ukrajinskim vlastima da potpišu sporazum o pridruživanju od koga je Janukovič u novembru u poslednjem momentu odustao.
U međuvremenu, sukobi demonstranata i policije u centru Kijeva, izazvani kontroverznim zakonima o ograničavanju prava na protest, traju više od 16 sati, a mediji prenose da je više od 200 ljudi povređeno.
Novim setom zakona zabranjeni su svi vidovi antivladinih protesta, kao i nedozvoljeno postavljanje šatora i bina, a za kršenje javnog reda su propisane zatvorske kazne i do 15 godina.
Bilt je ocenio da su jučerašnja dešavanja u Ukrajini posledica paketa represivnih mera koje je donela tamošnja vlada.
Ministar spoljnih poslova Britanije Vilijem Hejg rekao je da žali zbog nasilja u Kijevu i ocenio je da je bila greška gušiti proteste.
U isto vreme, on je pozdravio navodnu želju ukrajinske vlade da razgovora sa opozicijom.