Istina je u idealnoj kombinaciji dobre hrane i kvalitetnog vina. Da li na toj ''istini'' počiva brend po imenu Srbija?
U punom klubu ''New York'' hotela Intercontinental, u četvrtak 26. oktobra, po četvrti put održana je jedinstvena stručna manifestacija ''Vino Fest'' u organizaciji Međunarodnog centra za unapređenje ugostiteljstva i turizma ''SACEN International''. Izlagača hrane i vina, kulinara, restoratera i svih ostalih koji se razumeju u hranu, vino, kombinovanje i posluživanje istih, bilo je taman toliko da se relativno mali prostor kluba napuni, a manifestacija dobije titulu ''mala, ali uspešna''.
Inspirisani čarima vina i hrane, čiji su se opojni mirisi mešali u vazduhu, prisutne su pozdravili organizator, Dragan Gligorijević, predsednik ''SACEN Internationala'', predstavnik generalnog donatora kompanije ''NAVIP'', predstavnik Turističke organizacije Herceg Novog, kao i direktor Turističke organizacije Srbije, Miodrag Popović, koji je odmah istakao ''da bez obzira koliko vina popio novinarima neće otkriti koliko košta reklama za srpski turizam na CNN-u''. Nakon zvaničnog otvaranja od strane predstavnika pokrovitelja manifestacije – Ministarstva trgovine, prisutni su, s manje ili više pažnje, saslušali uvodnu reč prof. dr Slobodana Jovića, našeg najpoznatijeg enologa, koji je priču o pravilnom kombinovanju vina i hrane zaključio nadahnuto recitujući stihove Bodlera ''O vinu''.
Svi su zainteresovano probali najrazličitije vrste vina sa ovih područja, kombinovali ih sa suvim mesom sa Zlatibora, sarmicama iz Gamzigradske banje i ostalim kulinarskim čarolijama i, naravno, dogovarali poslovne saradnje.
U duhu brendiranja Srbije kroz vina, hranu i drugačiju turističku ponudu, profesora Jovića smo pitali kakva je sudbina srpskih puteva vina koje promoviše TOS. ''Naša zemlja poseduje klimatske uslove i zemljište za odlična vina, ali trenutno ti vinski putevi ne postoje. Na većini od njih postoji po jedan vinar koji, pitanje je na koji način proizvodi svoja vina. Od 30.000 hektara aktivnih vinograda, čak 80 procenata je u individualnom posedu, a zanemarljiv procenat zadovoljava propisane uslove o kvalitetu vina''.
Naravno, rešenje postoji i, kako profesor Jović kaže, sastoji se u ''edukaciji proizvođača, stimulisanju proizvodnje raznim poreskim olakšicama, kao i u činjenici da vinari moraju da postanu svesni da se od bavljenja vinom na pravi način, s ljubavlju prema vinogradu, ne može obogatiti preko noći.''
Sa stavom profesora Jovića, da nade ima i da u Srbiji ipak postoji niz dobrih vina, slaže se i najsimpatičnije odeven učesnik Vino Festa, širom sveta nagrađivani proizvođač bermeta, koji je sa svojim proizvodom stigao čak do Kine, nasmejani Lala – gospodin Nenad A. Ratković iz Novog Sada. ''Mi u Srbiji imamo kvalitetnih vina, ali tragedija je u tome što smo sitni, mali, razjedinjeni. Treba da budemo udruženi, jači. Svi bi trebalo da znaju da je u jedan hektar potrebno uložiti 15.000 evra i da treba čekati tri godine da taj hektar počne da daje svoje prve rodove. Pored novca, fali nam i radna snaga, jer, jednostavno, niko neće da se lati posla u vinogradu. Nažalost, svi se i dalje bave onom Slobinom varijantom preživljavanja preko šverca. Plan treba napraviti tako da se ljudi motivišu, a ne da cena kilograma grožđa bude 15 dinara.''
Hrabri biznismeni/uživaoci vina, da li je ulaganje u srpsko vinarstvo vaš sledeći poslovni poduhvat?
Katarina Milovanović