Mićini prijatelji i poštovaoci, oni koji ga nisu i neće zaboraviti, oni koji pamte i njega i njegovo delo. 12 portreta, tek jedan presek iz velikog opusa slika na ovu temu velikog umetnika...
Izložbu su otvorili Nikša Stipčević, akademik i Đorđe Kadijević, likovni kritičar. Nadahnuti govori, inspirativno a vrcavo, duhovito i nadahnuto, priča o Mići ali i Mićina priča, porteti poznatih ličnosti ali i portret jednog vremena, portreti koji puno toga govore ali i o kojima je teško govoriti, treba ih gledati, pravo u oči, kao što je i Mića radio...
Mića i portreti, kao da je sve rečeno, a znam da će uvek biti nedovoljno koliko god se trudili iz ljubavi prema Mići, možda samo jednostavno doći i dolaziti, videti i gledati, umetnik koga vole i negova umetnost koja se ne može ne voleti, a suviše smo mali da bi je vrednovali, upisujem se na listu punog srca...
Univerzalni umetnik koji je zabeležio i obeležio jedno vreme, vreme je da damo svoj, zaista skromni, doprinos njegovom delu, da mu se odužimo. Prave vrednosti su večne, one se znaju, iz njih se uči, neosporne su, u umetnosti ono najlepše je istina, i istinita umetnost ostaje i traje, portretisani imaju još jedan život, njihova zahvalnost je iskrena...
3006. je godina... Potpisujem da će i tada ljubitelji umetnosti gledati portrete koje je naslikao Mića Popović istim očima u iste oči...
Dragan Kljajić