Marlon Brando - muškarac za sva vremena

Foto: Wikipedia

Brando je iskazao izrazito senzualno, ponekad i mazohističko, trošenje energije, stalni sukob podjednako i sa samim sobom i okolinom. Takav je u filmu »Divljak« i naročito u čuvenim filmovima »Tramvaj zvani čežnja« i »Na dokovima Njujorka« – oba je režirao Brandov mentor Elia Kazan – kao poljski i irski useljenik, Stenli Kovalski i Teri Meloj. Neuhvatljiv, neprilagodljiv i surov, to je omiljeni Brandov lik u mladosti.

Brando je sa neskrivenim uživanjem napadao engleski književni jezik govoreći neartikuliranim mrmljanjem, ubacujući naravno i razgovetnu dikciju, kao da se alkoholizirani jezik nastoji ispovediti ali je zalutao u ustima i uporno traži izlaz. Britanski filmski glumci uporno vežbaju artikulaciju, dikciju i modulaciju glasova, a onda se ubaci Brando i prvacima pozorišne verbalnosti ukrade predstavu.

Brando je glumio na osnovama psihologijskog realizma, Frojd plus Stanislavski plus Stela Adler, te sa izvanrednim umećem prožimao proživljavanje, samokontrolu i improvizaciju. Znao je dobro za pouke uravnoteženosti, pa je odabirao suprotnosti pasivnosti i divlje eksplozivnosti, pobune i suzdržanosti, grubosti i nežnosti, egocentričnu pozu i osmehujuću opuštenost. I znao je da kod poklonika izazove sablazan tvrdeći da je »gluma isprazno i beskorisno zanimanje«.

»Viva Zapata«, »Sajonara«, »Zmijska koža«, »Pobuna na brodu Baunti« – koliko egzotike u likovima, temperamentima, geografiji, licima, odevanju… Egzotika stalno prati Branda, možda i kao spektakularna maska, tako bučna, tako šarena i prikladna za sakriti nekoliko života manje sretnih no što je Brando dopuštao na znatiželjni uvid javnosti. Uostalom uvek je sam izvrsno pripremao glumačke maske. Znao je stvoriti likove bogatog, neponovljivog i individualnog života. Znao je da na ekranu savršeno predstavi sukobe, izazove ih i prihvati, pa je gledalac mogao steći osećaj kako gleda vlastite porive, inhibicije i patnje. Ponekad je skretao u brutalnu doslovnost. Na snimanju filma »Potera bez milosti« zahtevao je pravu i nelažiranu tuču. I bilo je toliko krvavih kadrova da ih je režiser Artur Pen izbacio već u gruboj montaži.

Sedamdesetih ima tri izuzetne uloge u »Kumu« kao don Vito Korleone, u »Posljednjem tangu u Parizu« je hemingvejski junak u amoku samodestrukcije, a takav je, samo bez seksa kao karte za pakao, i kao pukovnik Kurtz u »Apokalipsi sada«. To je zapazio Kventin Tarantino pa u filmu »Reservoir Dogds« Tim Rot vežba ulogu da bi kao policajac upao u gangsterskiu bandu, bez da izazove i najmanju podozrivost, a kolega mu kaže kako mora biti prodoran kao Marlon Brando. Kao mladi Brando, zar je to potrebno reći?

Pulse

dobra stara vremenakummarlon brandonekad i sad