Iako je odziv manji od očekivanog, ministar građevine Velimir Ilić veruje da će efekat donetog zakona, koji je omogućio legalizaciju kuća čak i vlasnicima koji su nelegalnom gradnjom počinili krivično delo, biti zadovoljavajući.
- Sa novim i ranije podnetim zahtevima, trenutno imamo oko 720.000 zahteva za legalizaciju. Očekujem da će ta brojka dostići 800.000. U odnosu na 1,3 miliona divlje izgrađenih objekata, to neće biti loš rezultat, posebno ako se zna da je veliki broj kuća napušten, da u njima niko ne živi, da su se vlasnici odselili i da uopšte nisu zainteresovani da ih legalizuju - kaže Velimir Ilić.
Kao primer, ministar navodi opštinu Kuršumlija, gde je čak 17 sela potpuno napušteno. Kuće u njima nema ko ni da legalizuje.
- Opštine će morati da naprave popis svih objekata u narednom periodu, pa tako i tih napuštenih kuća. To će biti njihova obaveza, jer mora da se napravi jedinstven registar imovine u Srbiji. Za to je katastar dobio veliku donaciju oko 60 miliona evra, i to mora da se uvede u red. Ne možemo u Evropsku uniju sa nelegalnim objektima, njihov zahtev je da sve mora da bude upisano u katastar - kaže Ilić.
U Beogradu, gde je divlja gradnja bila najmasovnija, podneto je do sada svega 7.000 zahteva za legalizaciju. To je mali broj za prestonicu u kojoj zvanično, na osnovu ranijih zahteva, ima najmanje 180.000 nelegalno izgrađenih objekata.
Svi koji do 29. januara podnesu zahtev za legalizaciju ne treba da strahuju da će im kuća biti srušena sve dok se ne okonča pravosnažni postupak kojim se odobrava ili odbija legalizacija. Mirni u tom periodu mogu da budu čak i oni koji su nelegalno gradili po nacionalnim parkovima, što nije dozvoljeno ni po starom, pa ni po novom zakonu. Svoj posao su u velikoj meri završile ili su pri kraju lokalne samouprave, kojima 1. februara ističe rok za određivanje cene legalizacije. Dobijanje građevinske dozvole za kuću od 100 kvadrata biće skuplje bar za 1.500 evra.
Izvor: Blic