Na beogradskom Novom groblju okupiće se predstavnici Ministarstva kulture, Narodne biblioteke Srbije, Filološkog fakulteta u Beogradu, Instituta za književnost i umetnost, Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, Biblioteke grada Beograda, Srpske književne zadruge i Udruženja književnika Srbije.
Počast pesniku odaće i predstavnici Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnih prevodilaca, kao i veliki broj književnika i poštovalaca dela Branka Miljkovića.
Ceremoniju odavanja počasti predvodiće državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Dejan Ristić.
Branko Miljković rodjen je u Nišu 29. januara 1934. godine.
Detinjstvo je provodio tokom Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša.
Odrastanje u porobljenom Nišu, gde je bio svedok strahota rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetkik tema o smrti u njegovoj poeziji, navodi se u saopštenju ministarstva i na sajtu Vikipedija.
Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu Zapisi sa 18 godina.
U Nišu je objavljivao pesme u Službenom glasniku, Glasu omladine, Našem putu, Gledištima, 1953. godine otišao je u Beograd na na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1957.
Kao student je bio u grupi neosimbolista koji su nastojali da u poeziji sintetizuju pesničko iskustvo simbolista i nadrealista.
Prve pesme objavio je u Beogradu 1952, a poznat postaje 1955. kada mu je Oskar Davičo u časopisu Delo objavio više pesama. Prvu zbirku, "Uzalud je budim", objavio je 1956. godine, i njom je postigao uspeh i kod publike i kritičara.
Objavio je i zbirke pesama "Smrću protiv smrti" (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), "Poreklo nade" (1960), "Vatra i ništa" (1960), "Krv koja svetli" (1961)...
Književna kritika ga je svrstala u sam vrh srpske poezije.
Za najznačajniju zbirku Branka Miljkovića smatra se "Vatra i ništa".
Branko Miljković ubio se 12. februara 1961. godine u Zagrebu.
(Beta)