Radoholičari su u stanju da rade i preko radnog vremena i bez slobodnog dana. Oni su takoreći zavisnici od posla. Nasprot njima, vredni radnici ne iscrpljuju sebe do iznemoglosti, ne žrtvuju svoj privatni život i zdravlje zarad posla. Vredni ljudi imaju svoja pravila, mogu ostati par sati preko radnog vremena u slučaju da ne završe započeto, ali ne žrtvuju svoje slobodno vreme i život bez preke potrebe.
Kada govorimo o radoholičarima, oni su kao bilo koji drugi zavisnici, koji uživaju u malim momentima sreće. U ovom slučaju kada je zavisnik rada u pitanju, njegovo nezadovoljstvo će rasti iz dana u dan, jer njegova prava sreća ne leži u radu, koliko god to paradoksalno izgleda. Vremenom počinju da utiču na postizanje rezultata kompanije, na rad ostalih radnika u organizaciji, jer oni ne funkcionišu u timu, već kao individualci. Stalna potreba za dokazivanjem i takmičarski duh kome su potčinjeni, ne može ih učiniti timskim radnikom, već konkurentom ostalih kolega, zbog svoje nametljive prirode.
Kultura poslovanja i poslovna pravila danas se menjaju brzinom svetlosti, zbog čega je radoholičaru sve teže da se uklopi u poslovni ambijent. Stoga rešenje za jednog radoholičara, leži u uspostavljanju granice u poslovanju u vidu radnog vremena gde se neće ostajati prekovremeno, sa podsticanjem socijalizacije i kolegijalnosti u okviru organizacije u kojoj posluje.
Izvor: bizlife