Ponekad, međutim, treba stvari sagledati iz pravog ugla kako bi nam bilo lakše da se snađemo u svetu koji nas okružuje.
Prvo, budimo realni. Većini ljudi je stalo samo do onoga što mogu dobiti od vas. I tu se otprilike priča završava. To ne znači da prema ljudima treba biti zao, već samo da treba da budemo svesni onoga što nas okružuje.
Sistem od vas očekuje da se maksimalno dajete, ali vas neće uvek obradovati onim što stvarno zaslužujete. Priroda izopačenog kapitalizma je takva i jedini način da to promenite jeste da se prilagođavate ili da postanete kapitalista. Prvo je uglavnom lakše.
Mrzite sami sebe jer ništa ne radite. Tačno tako! Puno pričate, sanjarite dobar deo dana o tome šta biste uradili kad bi… PLOP! Balon se rasprši i shvatite da niste uradili čak ni ono što ste morali, a tek ono što je nužno da biste napredovali. S vremena na vreme se treba pogledati u ogledalo.
Nije nužno da to što radite donosi novac, ali neko od toga mora imati koristi. Izgleda kao da je kapitalizam opet na delu. Ali ne nužno. Ljudi su prosto takvi, širom sveta, u Kini, Americi ili na Kubi. Što se pre naviknete, tim bolje.
Sve u vama se protivi poboljšanjima. I nekako se sve na ovo svodi – koliko ste zaista sposobni da prihvatite činjenice koje vas okružuju, da priznate da se ne snalazite najbolje i da zbog toga krenete da se prilagođavate. Najteže je promeniti navike, a oni koji tu muku prevaziđu su oni koji prosto žive bolje.
Izvor: mudremisli.com