"Biti živ u ovom vremenu znači baviti se stvarima koje utiču na vaš život, budućnost..." K. Haring
Nikola Korać je tih i miran umetnik, ali koji sa sobom uvek nosi svoj opasni, strašni skicenblok. Iz njega je nastala izložba Grafike & Skečbuk u Galeriji "Grafički kolektiv" koju možete videti od 3. do 15. avgusta 2009. godine. I do sada ste ih mogli (Nikoline grafike) videti tu i tamo, a tek ima da ih gledate. Obavezno dođite i uživajte u izložbi, preporučujemo i odličan tekst u katalogu koji je napisala Marija Đorgović jer baš moćno osvežava po ovim avgustovskim vrućinčinama.
U galeriji nekoliko desetina ljubitelja dobre grafike, par stotina metara dalje nekoliko desetina hiljada ljubitelja osvajača zlatnih medalja sa sportskih takmičenja. Pa ne mogu da pomislim kako bi bilo da je obrnuto, toliko umetničke publike nikad nije bilo ni na jednoj izložbi (pretpostvka), kao što nikada ovoliko "malo" sponzoruša, nacionalno osvešćenih, iskrenih zaluđenika u sport kao igru ne bi došlo da proslavi uspeh svojih idola (ili pobednika).
Došli smo do pravog pitanja: ko su zapravo i zaista naši junaci, ko su naši idoli, ko nam donosi pravdu i pobedu nad svakim zlom? Jesu li to neki izmišljeni i izmitologizovani nadljudi iz nekog paralelnog sveta naučne fantastike ili, ne daj bože, fantastične nauke, ili ljudi od krvi i mesa koji naporno treniraju i uz talenat, ogroman rad, taktičko-tehničke pripreme i malo sreće osvajaju zlatne medalje po belom svetu na sportskim borilištima, predstavljajući nas u najboljem svetlu kao jake, vešte i spretne....
Možda ovi drugi zamene one prve, jer obrnuto ne može biti (a valjda i ne treba). Ramonsi, Srebrni letač, Hulk, Betmen, Kraljević Marko... nije Nikola isključiv ima tu mesta i za FC Arsenal, šibicara i brejkdensera, di-džeja i za coca-colu, pa birajte sami, menjajte programe-kanale, imajte svog junaka koji će vas spasiti od dosade totalizma antiumetnosti (mada je i antiumetnost umetnost pa bi možda trebalo reći neumetnosti). E tu se treba setiti i fraze da je sport umetnost (kad je neko vrhunski sportista), okej, ali onda je i umetnost sport? Ipak ne! Hvala! Možda kad sport bude više igra nego ono sve drugo i ostalo.
Neki Spartanac koji se sprema za Olimpijadu bi mi za ove reči odsekao glavu, i to više puta, ali ja se samo borim za umetnost a nikako protiv sporta, koji god i kakav god, a imam osećaj da je to i Nikolino mišljenje i delanje, i ako ikad umetnost pobedi i dobije nekavu zlatnu medalju biće to nekim delom i njegova zasluga.
Igra se Nikola sa likovima i tekstovima (kombinujući engleski jezik i ćirilicu, ili već druge jezike i pisma i tipografska rešenja) dovodeći ih u nove odnose, kroz duhovite i zabavne, ali ne i naivno površne, dodajući im tako i neka nova značenja i osobine, menjajući ih i čineći ih još besmrtnijim, većim, jačim, moćnijim...
Naravno, da je prisutost pop-art likovnosti nezaobilazna i gotovo neizbežna, ali tretirana na nov način ona ostaje savremena kad se već svima čini kako je to gotovo i nezamislivo. Upravo u tome je i veličina ovih grafika: umetnik se nije uplašio izazova da se bavi pitanjima originalnosti u oblasti suviše prepoznatljivoj i možda dovoljno dorečenoj, pa samim tim i bezgranično neiscrpnom: zavisi kako na to gledate i kako priđete problematici.
Nikola je u priču ušao sasvim spontano i krajnje iskreno, ne opterećujući se hoće li dobiti zlatnu medalju na nekom svetskom prvenstvu u grafičkim disciplinama. "Grafički kolektiv" je prepoznao ove i druge vrednosti Skečbuk Grafike mladog umetnika. Publika ove galerije zna kako sve ovo funkcioniše i gde može videti umetnost...
Na vama je da odaberete: pobeđuje li igra u sportu ili sport u igri ili je igra deo umetnosti, kao što je umetnost deo igre, samo malo ozbiljnije (neozbiljnije) i malo bliže životu obogaćenom smislom za lepo, šta god to značilo, pa čak kad lepo znači i istinito.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto : Mirjana Ristić