Čičoka ili jerusalimska artičoka spada u familiju suncokreta, zato je amerikanci od milja zovu ‘sunchoke’. Iako bi iz naziva mogli naslutiti da potiče iz Jerusalima i ima veze s artičokom, ni jedno ni drugo nije tačno. Čičoka potiče iz Severne Amerike odakle je stigla u Evropu početkom sedamnaestog stoleća. Raste u krtolama koje su izrazito nepravilnih oblika, što otežava guljenje. Imaju blagi, slatkast ukus i koriste se pri pripremi supa, variva, musaka, sveže ili služe kao inovativna zamena za krumpir.
- s obzirom na glikemijski indeks jednak nuli savršena je namirnica za dijabetičare
- odlična je za decu koja piju antibiotik jer obnavlja crevnu floru i jača imunitet
- pomaže kod zatvora i idealna je za sve ljude koji sede i malo se kreću - delotvorna je kod povišenog pritiska jer sadrži mnogo kalijuma
- stvara osećaj sitosti, smanjuje apetit i ne deblja
- izvrsna je za čišćenje organizma posebno konzumirana u svežem obliku
Slično kao krompir, i čičoka je izvrstan izvor kalijuma, a oko 100g sveže čičoke zadovoljava 20% dnevnih potreba za kalijumom. U isto toliko čičoke nalazi se tek 57 kalorija, 1,5 grama belančevina, 1,2 grama vlakana. Čičoka je izvor kalcijuma, gvožđa, vitamina C, folne kiseline te vitamina B1 i B2.
Najznačajniji nutricionistički plus krije se u visokom sadržaju inulina, nesvarljivog ugljenog hidrata koji poseduje prebiotičko dejstvo, odnosno koji stimuliše razvoj korisnih dobrih bakterija u crevima koje imaju višestruko delovanje na zdravlje. Naročito se preporučuje onima koji se bore sa kandidom u crevima. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, pa tako sprečava nastanak kardiovaskularnih oboljenja i postepeno smanjuju masne naslage koje muče mnoge ljude s viškom kilograma.U 100 g čičoke nalazi se čak 11 – 14 g inulina. Poređenja radi, utvrđeno je da Evropljani dnevno unose od 3 do 11 g inulina putem ishrane.
Ovu neobičnu biljku koja ukusom podseća na nezreli lešnik, a izgledom na đumbir, kod nas zovu i divlji krompir. Čičoka se najčešće priprema kao krompir, kuvana i pečena, ali se može koristi i sirova. Ovu namirnicu možete pronaći na većim pijacama i trgovačkim centrima. Takođe, jednu krtolu možete iseći na nekoliko delova i posaditi u svojoj bašti ili većoj saksiji na proleće. Vadi se pred zimu, a preko leta ćete imati predivan cvet za ukras.
Izvor: Namirnice.ba
Foto: outofmyshed.co.uk