Naučnici je nazivaju latinskim imenom Drosophilidae. Iza tog imena se skriva mušica, koja po pravilu ne prelazi dva milimetra i koja na većinu nas deluje neprijatno. Reč je o dosadnoj mušici, koju mnogi odmah spljeskaju. U budućnosti bi, međutim, pre nego pođu da to urade, trebalo da stanu i razmisle.
Naučnici i istraživači sa Univerziteta u Konstanzu su otkrili da vinska mušica može biti itekako korisna. U budućnosti će ona najverovatnije spasavati ljudske živote. Vinska mušica ima jako osjetljivo čulo mirisa. Ćelije raka oslobađaju karakteristične mirise, koji se razlikuju od drugih mirisa. To je profesora Giovanni Galizia, neurobiologa na Univerzitetu u Konstanzu, navelo na spasonosnu ideju, koja bi mogla da utre put dijagnostici u oblasti ranog otkrivanja raka. Poznato je da ćelije raka mogu da namirišu i psi. Ali četvoronošci koji laju nisu baš najpodesniji za naučne laboratorije. Za razliku od njih je vinska mušica idealna za eksperimentisanje i uzgoj.
U laboratoriji Odeljenja za neurobiologiju Univerziteta u Konstanzu nalazi se poseban uređaj. Reč je o robotu čija ruka sa inekcijom prelazi preko 20 posuda od stakla i isisava iz njih tečnost. Alja Luedke, saradnica u Istraživačkom centru, pažljivo posmatra šta radi robot. Robot izvlači miris iz jedne flašice i raspršuje ga na jednu vinsku mušicu. Pri tome se ruka robota fokusira na jednu minijaturnu metalnu pločicu. To je centralni deo uređaja kojim eksperimentišemo, pojašnjava Daniel Muench - još jedan član Istraživačkog tima.
Reč je o malom udubljenju u koji se stavlja mušica. Robot prvo isisa aromu iz jedne vrste epruveta odnosno eksperimentalnih staklenih posudica, a onda se na mušicu, zarobljenu na metalnoj pločici, raspršuje taj miris odnosno aroma. U tom momentu pogled naučnika iz Konstanza nije usmjeren na robota i mušicu već na monitor. Tamo se pojavljuju crteži u boji, za koje bi se, na prvi pogled, moglo pomisliti da su u domenu apstraktnog slikarstva. Ali na njima naučnici tačno mogu ustanoviti koje mirise tog trenutka udiše vinska mušica.
Daniel Muench pojašnjava da svaki miris odnosno aroma ima posebnu mustru na monitoru, poput apstraktne slike na ulju. Ćelije karcinoma imaju specifične mustre. Naučnici ih odmah mogu razlikovati od ostalih grafičkih prikaza mirisa. Ukoliko mušica udahne miris ćelija raka, onda naučnici na monitoru vide poseban grafički prikaz. A to znači: znak za uzbunu - karcinom! I ne samo to. Receptori mirisa vinske mušice su toliko osjetljivi da mogu razlikovati ćelije različitih vrsta karcinoma. I to naučnici mogu da otkriju na odgovarajućim, specifičnim grafikama, crtežima ili "umjetničkim slikama" koje se pojavljuju na ekranu/monitoru.
Ruka robota stalno uzima novu probu sa mirisom i raspršuje ga na vinsku mušicu. U cijelom eksperimentu ima puno elektronike. Ali ona sama nije dovoljna. Najvažnije je u svemu nepogrešivo čulo mirisa vinske mušice, kaže naučnica i saradnica tima Alja Luedke. Jer, prirodni receptori mirisa vinske mušice su puno osetljiviji od elektronskih senzora.
I tako samo nekoliko milimetara velika vinska mušica u stanju je da u budućnosti pruži itekako važan doprinos u otkrivanju ćelija raka. U saradnji sa Univerzitetom La Sapienza u Rimu naučnici rade na konstruisanju kompatnog uređaja za dijagnozu/analizu. Zamislivo je da se senzori mirisa izdvoje iz mušice i da se izolirano pokušaju integrisati u jedan dijagnostički uređaj. Tako bi se možda mogao uvesti jednostavni test, kojim bi se puhanjem moglo utvrditi ima li neko u ranom stadiju rak ili ne.
Nije čudo da mnogi doktori i naučnici koji istražuju ćelije raka sa pažnjom očekuju ishod projekta. Među njima je i onkolog prof. Helmut Oettle, koji istražuje u berlinskom medicinskom centru Charité. On, međutim, ukazuje na jednu poteškoću. Mirisni koktel jednog čoveka je puno kompleksniji nego mirisi proba sa aromama, koji se nalazi u reagenskim posudicama. Stoga, veruje on, istraživački projekt u Konstanzu ni izdaleka nije u toj fazi koja bi mu omogućila da bude upotrebljen klinički , u svakodnevnom životu. Pa ipak to je velika nada kada je reč o ranom otkrivanju raka.
Izvor: DW.de
Foto: Wikipedia/André Karwath aka Aka