Ovo povećanje cena veliki trgovinski lanci uspeli su da izbegnu, ili svedu na minimum, smanjivanjem svojih marži. Sa druge strane, manji trgovci, koji imaju visoke troškove poslovanje, kirije, zakupe, razne takse, manje rabate, bili su prinuđeni da se odmah prilagode povećanju donje stope PDV-a.
- Mi ne dobijamo popust od snabdevača, jer naručujemo male količine proizvoda. Nismo interesantni velikim proizvođačima, pa se oni samim tim ne utrkuju da se njihovi proizvodi nađu na našim rafovima. Kod nas se najčešće kupuju hleb, mleko, kafa, cigarete, a troškovi poslovanja su nam ogromni, pa zato nemamo prostora da na sebe preuzmemo povećanje PDV-a - kaže Rajko Mandić, vlasnik jedne ovakve prodavnice u Beogradu.
Sa druge strane, Nikola Ranković, vlasnik prodavnice u Kragujevcu, objašnjava da cene nije prilagodio povećanju PDV-a, jer nema kome da proda još skuplju robu.
- Naše cene ionako su veće nego one u hipermarketima, a promet nam je iz godine u godinu sve manji, jer mi ne možemo da ponudimo kupcima ni niže cene, ni akcijska sniženja, ni uslove otplate kao što to mogu da urade veliki trgovinski lanci. Jedine male prodavnice koje opstaju su one u manjim gradovima, ili u delovima grada u koje još nisu došli poznati lanci. Moja prodavnica nalazi se blizu jednog velikog marketa, pa nisam mogao da dozvolim sebi da povećam cene, ali ću morati kad potrošim zalihe jeftinije nabavljene robe - kaže Ranković.
Zbog ovakve situacije, a posebno nakon poslednjeg povećanja cena, građani Srbije koji se za nedeljne kupovine snabdevaju u komšijskim prodavnicama za istu količinu namirnica odvajaju znatno više novca, nego oni koji pazare u hipermarketima. Namirnice za koje je u hipermarketima potrebno izdvojiti 3.400 dinara, u maloj prodavnici koštaju 4.200, za četvrtinu više.
Izvor: Blic
Foto: Ilustracija/bajraigardenvillage.com