Foto: Space Telescope Science Institute
Ta zvezda se nalazi u našoj galaksiji i udaljena je “svega” 6.000 svetlosnih godina od Zemlje.
Ona je mlađa od univerzuma nekoliko stotina miliona godina, a oko 400 miliona godina je starija od do sada najstarije poznate zvezde, koju su nedavno otkrili naučnici iz SAD i Evrope.
Starost novootkrivene zvezde je utvrđena analiziranjem gvožđa u njenom sadržaju.
“Znak koji govori da je zvezda prastara jeste potpuno odsustvo bilo kakvih tragova gvožđa koje je moguće otkriti u spektru svetlosti koja izlazi iz zvezde”, rekao je doktor Stefan Keler, naučnik iz opservatorije Australijskog Nacionalnog Univerziteta.
Zvezda, registrovana kao SMSS J031300.36-670839.3 otkrivena je u januaru dok su astronomi digitalno mapirali nebo Južne hemisfere.
Astronomi smatraju da ona pripada drugoj generaciji zvezda, odnosno da je nastala od osataka ogromne zvezde koja je eksplodirala.
“One su bile veoma ogromni objekti koji su živeli brzo i umrli mladi. Imale su ogromne eksplozije a udarni talas je iznedrio ovu zvezdu koju sada posmatramo. Ona se sastoji od materijala koji je činio prvu zvezdanu generaciju”, rekao je Keler.
Ta primordijalna zvezda koja je “rodila” zvezdu druge generacije, verovatno je imala masu oko 60 puta veću od Sunčeve, ali je eksplodirala sa manje energije, nego što bi se očekivalo, smatra naučnik.
To je omogućilo crnoj rupi koja je zatim nastala da proguta većinu teških elemenata, pre nego što se formirala nova zvezda u blizini.
Gvožđe i drugi teški hemijski elementi se postepeno grade u zvezdama koje se rađaju iz supernovi, pa tako sastav našeg Sunca ukazuje na to da je ono formirano u stotinama ciklusa eksplozija zvezda i ponovnog rađanja.
Sve zvezde se ponašaju kao vremenske kapsule, kaže doktor Keler i novootkrivena zvezda nam ukazuje na sastav gasova u univerzumu kakav je bio pre 13, 6 milijardi godina.
“Ona nam govori mnogo toga o tim prvim zvezdama. Da bi se formirala zvezda, kao ova sada identifikovana, bila je potrebna verovatno samo jedna supernova”, kaže naučnik.