Uprkos čestim sajmovima zapošljavanja, brojnim oglasima, internet sajtovima i prekvalifikacijama, do posla se u Srbiji teško dolazi.
Skoro trećinu nezaposlenih čine mladi ljudi, a istraživanje Unije poslodavaca pokazalo je da u ovoj godini 90 % poslodavaca zbog visokih troškova poslovanja, pada prometa i nelojalne konkurencije, ne planira nova zapošljavanja.
Koliko je raznolika slika nezaposlenih u Srbiji, najbolje pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Na evidenciji NSZ nalazi se 31 odsto nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, ali i 10 odsto fakultetski obrazovanih građana, što je najbolji dokaz tome da naš obrazovni sistem nije prilagođen tržištu rada.
Dok privrednici poručuju da bi obrazovanje trebalo prilagoditi potrebama privrede, jer su mnoga zanimanja zastarela i neupotrebljiva, agencije i službe za zapošljavanje smatraju da bi poslodavci trebalo da ublaže zahteve po pitanju iskustva i znanja stranih jezika.
"Od ukupnog broja traženih poslova u 2013. godini, skoro tri odsto poslodavaca na evidenciji nije našlo tražene profile, ili oni nisu imali dovoljno znanja i veština. Radi se najviše o kandidatima koji poseduju specifične licence iz oblasti mašinstva i građevine", kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Na posao duže od 6,5 godina čekaju organizatori automatske obrade podataka i lekari opšte medicine, a 5,8 godina nezaposleni su stomatolozi, više od četiri godine istoričari umetnosti i politikolozi. Među onima sa završenom srednjom školom, koji čine i najveći deo nezaposlenih, više od sedam godina bez posla su rukovaoci hemijskih uređaja i mašina i veterinarski laboranti.
Izvor: B92
Foto: Morguefile