U stanu porodice Senkovski u Pećskoj ulici na Zvezdari zimi je prijatno toplo – i danju i noću. U jeku sezone računi za zagrevanje njihovog domaćinstva od 50 kvadrata ne prelaze 3.500 dinara, jer isporučenu toplotnu energiju plaćaju po stvarnom utrošku, piše Politika.
Izuzetak je bio samo ledeni februar 2012, kada je na uplatnici „Infostana” stavka grejanje bila dvostruko uvećana. Zahvaljujući uređajima za registrovanje pojedinačne potrošnje, koje su pre tri sezone postavili na svoje radijatore, porodica iz Pećske ulice ipak se trajno ratosiljala plaćanja grejanja u toku leta.
"Samo smo dužni da izdvajamo novac za angažovanu snagu (prva stavka na računu za grejanje) svakog meseca u godini, ali se taj iznos kreće između 1.000 i 1.100 dinara. Drugi deo računa, oko 3.500 dinara, predstavlja utrošene kilovat sate na koje možemo potpuno da utičemo jer na radijatorima imamo termostatske ventile i delitelje toplote pomoću kojih regulišemo temperaturu u stanu, a samim tim i mesečnu cenu grejanja. Ovu stavku na računu plaćamo samo dok traje sezona", uverava Mirko Senkovski, potpredsednik kućnog saveta u Pećskoj 11.
Uređaji su podešeni na 20 stepeni Celzijusovih, ali ih članovi ove porodice ne isključuju čak ni kada u stanu ne borave danima.
U ugradnju tri uređaja za isto toliko radijatora uložili su oko 200 evra, ali im se ta investicija dosad višestruko vratila.
"Kćerka živi nekoliko ulica od nas u stanu od 75 kvadrata i plaća cele godine centralno grejanje, tačnije 12 meseci po 8.500 dinara. Godišnje izdvoji više od 100.000 dinara, a moje domaćinstvo oko 22.000 dinara", tvrdi stanar iz Pećske 11.
U prednostima koje pruža sistem grejanja po principu „koliko potrošiš, toliko i platiš”, trenutno može da uživa oko 9.400 potrošača i 640 lokala iz Beograda. Oni čine oko tri odsto od ukupnog broja korisnika usluga „Beogradskih elektrana” koji isporučenu toplotu ne plaćaju po kvadratnom metru.
"Ispunjeni su svi tehnički preduslovi za prelazak na merenje i obračun utrošene toplotne energije u svakoj od oko 8.000 predajnih stanica. Sada svaki postojeći objekat treba da formira skupštinu stanara koja će nam uputiti zahtev za dostavu analize potrošnje iz prethodnog perioda. Tu analizu mi vraćamo skupštini stanara koja na osnovu nje donosi konačnu odluku da li želi da pređe na novi sistem naplate. Ukoliko je zainteresovana, skupština stanara bira preduzeće koje će napraviti projektnu dokumentaciju (elaborat o ugradnji termostatskih ventila i uređaja za registrovanje potrošnje)", objašnjavaju u „Elektranama”.
Uslov za prelazak na naplatu prema potrošnji i raspodeli toplotne energije jeste da skupština stanara dostavi elaborat o raspodeli utrošene energije za svaki stan pojedinačno, zapisnik o aktiviranju uređaja za raspodelu potrošnje (termostatski ventili i delitelji toplote) i ugovor sa firmom koja će u ime skupštine stanara deliti utrošenu toplotnu energiju svakog stana pojedinačno.
To znači da firma koju je angažovala skupština stanara dostavlja „Infostanu” podatke o raspodeli potrošnje svakog stana pojedinačno, a „Elektrane” dostavljaju potrošnju na nivou predajne stanice, na osnovu čega „Infostan” pravi mesečne račune i šalje ih korisnicima.
Na svakom potrošačkom računu nalaziće se dve stavke – fiksni i varijabilni troškovi. Fiksni deo je angažovana snaga, a varijabilni čine utrošeni kilovat-sati.
"Angažovana snaga trenutno iznosi 3.061 dinara po kilovat-satu godišnje. Ovaj trošak se naplaćuje 12 meseci, a to znači da su troškovi angažovane snage podeljeni na celu godinu", ističu u „Elektranama”.
Sledeća stavka na računu jesu utrošeni kilovat sati. Na ovaj deo računa korisnik može potpuno da utiče. To znači da može da smanji grejanje tamo gde ne boravi ili da ga potpuno ugasi kad uopšte nije u stanu, pa će samo plaćati onoliko koliko potroši, to jest plaćaće samo fiksni deo računa, ne i kilovat-sate, jer ih nije ni potrošio. Cena kilovat-sata trenutno iznosi 6,7 dinara, a za poslovni prostor 8,19 dinara. Utrošeni kilovat sati plaćaju se samo u periodu grejne sezone, od 15. oktobra do 15. aprila.
Ušteda u potrošnji do 30 odsto
Interesovanje Beograđana za prelazak na naplatu po utrošku povećava se iz godine u godinu. Ugradnja ovakve opreme košta oko 50 evra po svakom radijatoru, što znači da će za stan od 60 kvadratnih metara vlasnici odvajati oko 250 do 300 evra. Pravilnom upotrebom opreme u stanu, odnosno racionalnim korišćenjem energije i regulacijom temperature na dvadesetak stepeni Celzijusovih, moguće je postići uštedu u potrošnji energije od 20 do 30 odsto.
Grad treba da usvoji pravilnik o raspodeli toplotne energije
„Elektrane” nemaju ugovor ni sa jednom od firmi koje obavljaju uslugu raspodele toplotne energije, jer njih treba da angažuje vlasnik, odnosno investitor objekta. Nadležni napominju da je potrebno da se na nivou grada napravi kvalifikacija firmi koje pružaju usluge raspodele toplotne energije. "Uz to, potrebno je usvojiti i pravilnik o raspodeli toplotne energije da bi na taj način bio „zaštićen” sistem raspodele toplotne energije, a samim tim i građani", navode u ovom preduzeću.
Izvor: B92