U to vreme je pisala da hamburgere jedu da bi imali snage za “probijanje kroz šikaru u lovu na fazane, prepelice i patke u Ajdahu i Vajomingu”, gde su svake jeseni odlazili.
Hemingvej je voleo da mu hamburger bude “iznutra ružičast i sočan”, ali recept je uključivao i soja sos, kineske začine (voleo je kinesku hranu) kapar, peršun i vino, što prema mišljenju Sandre Spanijer, glavne urednice njegove pisane zaostavštine, svedoči o njegovom “vrlo karakterističnom ukusu” i ukazuje na ”njegovo uživanje u životnim zadovoljstvioma”, od najprostijih, do najprefinjenijih.
Spanijerova tvrdi da je Hemingveju bilo podjednako prijatno u čamcu s kubanskim ribarima i u pariskom Hotelu Ric, pri čemu ovaj hamburger predstavlja nešto čega se ni "Ric" ne bi postideo.
O Hemingvejevom uživanju u hrani svedoči i nejgova književnost, u kojoj su čitavi pasusi posvećeni pripremanju nekog jela, ili uživanju u njemu.
Knjiga “Pokretni praznik”, objavljena nakon njegove smrti, sadrži i lep opis jedenja ostriga sa hladnim belim vinom, kao i drugih čulnih zadovoljstava:
“Dobro i jeftino smo jeli, dobro i jeftino smo pili, spavali smo zajedno i u toplom, i voleli smo se”, piše Hemingvej u “Pokretnom prazniku”.
Možda je za to delimično bio zaslužan i ovaj sočan i raskošan hamburger, čiji je recept zajedničkim zalaganjem Kenedija i Kastra, dopremljen sa Kube nakon pogoršanja odnosa dveju zemalja, zajedno s ostalom njegovom pisanom zaostavštinom?
Izvor: 24sata