Pacijenti koji boluju od umereno teške depresije, a kod kojih antidepresivi ne daju odgovarajuće rezultate, uskoro će, na Vojnomedicinskoj akademiji moći da se leče novom metodom - transkranijalnom magnetnom stimulacijom.
Reč je o relativno novoj i specifičnoj neurofiziološkoj tehnici, koja, osim na VMA, u našoj zemlji nije u većoj meri razvijana.
Prema rečima profesora dr Željka Špirića, načelnika u Klinici za psihijatriju VMA, savremene terapije antidepresivima nemaju efekta kod gotovo 20 odsto pogođenih ovim afektivnim poremećajem:
- Repetitivna transkranijalna magnetna stimulacija (rTMS) se zasniva na stimulaciji nizovima ponavljanih magnetnih pulseva i jedna je od metoda neinvazivne moždane stimulacije. Ovo je bezbolna i bezbedna metoda, sa komfornom primenom u ambulantnim uslovima. Sa pripremom traje do 15 minuta, a neželjene posledice su zanemarljive.
U posebnim uslovima, stvaranjem slabog električnog polja u površinskim slojevima moždane kore (približne dubine do dva centimetra) aktiviraju se interneuroni kore velikog mozga. Ponavljanom primenom nizova magnetnih stimulusa - repetitivna TMS, postiže se promena nadražljivosti kore velikog mozga. Do danas je primenjivana u eksperimentalnom tretmanu niza neuroloških poremećaja (motorni deficit kao posledica moždanog udara, Parkinsonova bolest, distonija) i psihijatrijskih poremećaja (depresija, auditivne halucinacije). Primena rTMS ne isključuje paralelnu primenu antidepresivnih lekova, što znači da se može koristiti kao pojačanje, odnosno dopuna u lečenju.
ŠIRA PRIMENA
Prema rečima prof. Željka Špirića, postoje značajni dokazi da rTMS pomaže i u drugim psihijatrijskim poremećajima: - To je zasad, samo u fazi istraživanja, i ne postoji odobrenje zvaničnih, svetski priznatih institucija za njegovu primenu. Reč je o sledećim poremećajima: bipolarna manija, shizofrenija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, anksiozni poremećaji, posttraumatski stresni poremećaj, Alchajmerova bolest, bolesti zavisnosti, bulimični poremećaj ishrane.
Iako je primena ove metode zasada odobrena samo u lečenju depresije, u Odeljenju funkcijske neurološke dijagnostike Klinike za neurologiju VMA, istraživačka grupa na čelu sa profesorom dr Tihomirom Ilićem intenzivno se bavi istraživanjima vezanim za primenu rTMS u neurologiji i psihijatriji. Pored nekoliko stručnih radova vezanih uz navedena istraživanja, publikovanih u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima, psihijatar dr Jelena Krstić, iz KBC „Dragiša Mišović“, odbranila je i prvu doktorsku disertaciju u Srbiji o primeni metode rTMS u tretmanu depresije.
S obzirom na to da je ovo najmlađa terapija u lečenju afektivnih poremećaja, konačni pokazatelji i efekta terapije biće poznati nakon završetka istraživanja koja se sprovode u svetu.
- Tretman se primenjuje u nekoliko serija koje traju do pet minuta u toku jedne sesije, i koje se ponavljaju svakodnevno tokom dve nedelje. Još nemamo zaključak koliko su trajni efekti terapije. Pogoršanja, odnosno ponovna javljanja bolesti nakon oporavka se, nažalost, ponekad dešavaju nakon svih do sada poznatih vidova terapije - objašnjava prof. Špirić.
Kontraindikacije za primenu metode su ako bilo gde u glavi, isključujući zube, postoji feromagnetni materijal. Zatim, ukoliko pacijent ima srčani pejsmejker, povećani intrakranijalni pritisak ili tešku kardiovaskularnu bolest, a ovaj način lečenja se ne praktikuje ni kod pacijenata sa epilepsijom i trudnica.
OD NERASPOLOŽENjA DO BEZNAĐA
Iako se može reći da je depresija bolest „sa hiljadu lica“ koja se kod svakog bolesnika ispoljava na jedinstven način, depresivnost se najčešće povezuje sa padom raspoloženja. Svako je sklon povremenim padovima raspoloženja koja se javljaju kao reakcija na nepovoljne životne okolnosti (gubitak posla, neuspeh u školi, neslaganja sa bliskim osobama, neostvarenje nekih važnih želja i ciljeva). Ovakav pad raspoloženja uključuje osećanje umora, pada energije, pad motivacije, tuge i drugih neprijatnih osećanja, trenutno povlačenje iz socijalnih odnosa. Promene raspoloženja mogu da se smenjuju tokom dana: često je stanje teže ujutru, a raspoloženje se popravlja kako dan napreduje. Osim ovog simptoma javljaju se i nesposobnost uživanja, stalni osećaj teskobe, doživljaj beznađa, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, brizi i samookrivljavanju.
Izvor: večernje novosti