Čašu je izgleda prelio poslednji, ali i ne usamljeni slučaj neobjektivnog novinarstva i korišćenja "izvora bliskih istrazi" - hapšenje i saslušanje Branka Lazarevića, otpravnika poslova ambasade Srbije u Atini, pa se Kuća ljudskih prava oglasila, jer se, kako u saopštenju stoji, ovaj slučaj "pretvorio u oruđe političke borbe pred predstojeće parlamentarne izbore".
"Pošto ne postoji ni teoretska šansa da je ovoliki broj medija istraživačkim novinarstvom došao do istog izvora iz istrage, jasno je da je informacija (ili dezinformacija) svesno plasirana medijima." tvrde oni, a mnogi su se složili s njima.
Vesna Pešić skrenula je pažnju na medijsku hajku koja se ovih dana vodi u autorskom tekstu za Peščanik, ali nadglasali su je tabloidi. Isto se dogodilo i Dragoljubu Mićunoviću koji je izjavio da progon premijera Srbije po medijima nije samo udar na njega samog, već i na državu, ali su politički pamfleti, ne mogu ih nazvati novinama, brže bolje našli uglednog analitičara koji je bio rad da izjavi kako se, eto, Mićunović uplašio za sebe i svoju kriminalnu prošlost pa zato brani Dačića.
Sistem više puta viđen - afera, hapšenje, izvori bliski istrazi, "Đilas tajkun", "Dačić i Banana", "FOTO: Živković slavio sa Đinđićevim ubicama", spinovanja, vrišteći naslov i drečeća naslovna, zatim gotova izborna trka i tišina. Ništa od Đilasa tajkuna, ništa od Dačića i Banane, ni fotošopirane slike Živkovića i ubica...
"Neko mora da odgovara za medijski progon"
Da su mediji postali glavno oružje u političkim kampanjama potvrđuje i Milan Antonijević direktor Komiteta pravnika za ljudska prava -YUCOM, člana Kuće ljudskih prava i demokratije.
"Najavljuju se hapšenja opozicionih političara već mesecima. Sada je na redu i predsednik vlade, bar prema navodima iz tabloida. Zbog takve slike neko mora odgovarati, ukoliko se tvrdnje iz "anonimnih izvora bliskih tužilaštvu ili policiji" pokažu kao svesno plasirane predizborne poruke građanima"
"Kada se postupci koji bi trebalo da bude u sudnici, u pravosuđu, tužilaštvu vode putem medija i to prevashodno tabloida, urušavaju se institucije, ali i ugrožava se vladavina prava", objašnjava Antonijević.
Da odgovorne za dezinformisanje i plašenje javnosti treba tražiti i u redovima tužilaštva, policiji, među političarima i medijima koji na sve to pristaju i u tome uživaju, smatra i Rodoljub Šabić, on kaže da je na novinarima težak i specifičan zadatak i da se moraju voditi etičkim kodeksima, a da "izvore" iz krugova tužilaštva i policije treba krivično goniti zbog povrede službene dužnosti.
"Rad pravosudnih organa i policije mora da bude dostupan svima, ali tako da ne ugrozi dalju istragu i ne krši ljudska prava", izjavio je Šabić
"I bez izbornih kampanja imali smo ekstremne primere curenja informacija koje ozbiljno krše ljudska prava", rekao je on u razgovoru za naš portal.
Milan Antonijević i Rodoljub Šabić / Foto: prtscr Youtube
Motivi koji se kriju iza poturanja informacija u medije kristalno su jasni svima.
"Kada vam je argumentacija slaba, kada ne verujete da možete dobiti podršku za one ideje koje zastupate u medijima, odlučujete se za lakši način, blaćenja protivnika od čega niko ne može da se odbrani," objašnjava Antonijević
Jedan negativan tekst o "lopovima u redovima političara i tajkuna" je dovoljan da stvori sliku koju nećete moći izbrisati. Šteta je naneta, građani veruju tabloidima, jer vas tu bombarduju sa različitim senzacionalističkim natpisima. Uzmite samo da se u tabloidima svakih nedelju dana najavljuje smak sveta, koji se, osim u političkoj i tabloidnoj sferi nije desio. Ni za to niko ne odgovara.
Da brzog leka za ovakvo stanje u medijima nema potvrđuju obojica.
"Ne smemo da pristanemo na modele ponašanja koje su nametnuli političari, a koji diskredituju demokratiju i koriste medije kao poligone za obračune", tvrdi Antonijević.
A Šabić smatra da nisu jedini problem zakoni, koji postoje, ali se ne sprovode. "Problem je i u samom društvu, jer društvo ne uređuju samo zakoni već i kulturne i društvene norme, a mi sa tim ne stojimo baš najbolje."
Razgovor koji sam pre par godina vodila sa novinarkom jednog čitanog dnevnog lista, najplastičniji je prikaz stanja u srpskim medijima.
Ona mi je ispričala da je njen objektivni tekst u toku noći pretvoren u politički pamflet, a na moje pitanje zašto se nije pobunila, uradila nešto, na kraju krajeva dala otkaz, dobila sam odgovor - "Dam otkaz i šta onda? Gde da idem? Svuda je ista priča, samo akteri drugi..."