Stručnjaci kažu da ih je više jer žrtve mobinga najčešće ne prijavljuju poslodavce iz straha od otkaza. Na taj korak se odluče tek kada dobiju otkaz.
"Većina žena su žrtve psihičkog maltretiranja na poslu. One koje nas zovu su uplašene za egzistenciju, a u najvećem procentu zlostavljači su muškarci", kaže psiholog Đurđa Ćazić, predsednica Udruženja “SOS ženski centar”.
Dejana Ivančić Spasojević kaže da je predrasuda da mobinga ima samo u privatnim kompanijama.
"U javnim preduzećima su česti slučajevi mobinga kada se menja vlast, pa i uprava u preduzećima", kaže Spasojević.
Predškolska ustanova “Radosno detinjstvo” treba da plati više od milion dinara radnici tog preduzeća Katici V. koju je, kako je utvrdio Viši sud, bivši direktor Borislav Samardžić seksualno uznemiravao. Tužbu je podnela jer je imala podršku porodice da to učini.
"Detalje šta sam preživljavala ne želim da iznosim. Samo ću reći da je moje psihičko i fizičko zdravlje trajno narušeno i trebalo mi je mnogo hrabrosti da se odlučim da podnesem tužbu. Udata sam, majka sam troje dece", kaže Katica V. koja je na bolovanju već dve godine.
Darija Dubrovački kaže da je mesecima trpela mobing, te da je morala da napusti posao zbog toga. Bivšeg poslodavca nije tužila jer nema novac za to, a iz straha da joj se nešto ne desi ne želi da pominje ime prodavnice.
"Radila sam u jednoj prodavnici u tri smene. Osim što sam nosila gajbe i džakove morala sam da trpim uvrede od vlasnika radnje. Stalno je vikao na mene i govorio da sam neradnik, te da na birou ima takvih kao što sam ja milion i da će lako naći zamenu. Trpela sam nekoliko meseci i pila lekove za smirenje. Više nisam mogla da ostanem na poslu", kaže Darija.
Dejana Ivančić Spasojević, advokat za slučajeve radnog prava, kaže da je sve više građana koji traže pomoć zbog mobinga.
"Slučajevi su sve češći i drastičniji. Poslodavci na mobing gledaju kao na najjeftiniji način da otpuste radnika. Ukoliko mu daju otkaz, moraju da plate otpremninu. Ako pokrenu postupak zbog povrede radne obaveze, postoji opasnost da će sud vratiti radnika na posao i isplatu neisplaćenih zarada. Kada zaposleni sam da otkaz takvih opasnosti nema", kaže Spasojevićeva.
Jovanka Zlatković, koordinatorka u Udruženju “Strike”, kaže da poslodavci razvijaju modele prikrivenog mobinga. Banke se nepoželjnih oslobađaju tako što ih premeste na rad u filijalu koja je u drugom gradu.
"Perfidnija varijanta je kada banka mesec dana pre zatvaranja neke filijale u nju premesti nepoželjne radnike. Sa gašenjem filijale gase se i njihova radna mesta", kaže Zlatković.
Izvor: Blic
Foto: Morguefile - kamuelaboy