Ovaj virus je najveći koji je ikad pronađen, ali, nama ne predstavlja pretnju. Virus napada amebe, međutim, njegovo poreklo ukazuje na mogućnost da brojni drugi virusi čekaju ispod leda.
Džinovski virus je otkrila grupa predvođena Žan-Majkl Klaverijem i Šantal Abergel, supružnicima sa Aix-MArseille Univerziteta iz Francuske.
Virus je nazvan Pithovirus sibericum zbog svog čudnog izduženog i uskog oblika, Reč pythos na grčkom predstavlja sud u kom su Grci čuvali vino i hranu. Istraživači su se našalili: "Mi smo Francuzi, vino je bilo neizbežno."
Naučnici već dugo znaju da virusi mogu da prežive hiljadama godina. Na primer, latentan virus malih boginja je pronađen u mumijama starim 400 godina.
Međutim, Sibirski virus nije uspavan, već je dokazao da je sposoban da inficira ćelije i replikuje se.
Ruska naučna akademija je obezbedila uzorke rečnog korita iz Sibira, istraživači su "pecali" amebama u potrazi za džinovskim virusom. Kad su otkrili da amebe odumiru, naučnici su bili iznenađeni otkrićem da se virus razmnožava unutar samih ameba.
Ovaj pitovirus je jedinstven. 25 odsto je veći od bilo kog virusa do sada otkrivenog, 60 odsto njegovog genetskog materijala ne postoji nigde drugde na planeti... Klaveri je izjavio "Izgleda da ništa više ne razumemo!"
Iako ovaj konkretan virus ne predstavlja pretnju za ljude, globalno zagrevanja će dovesti do topljenja slojeva večnog leda, i ljudi će naseljavati krajeve gde tlo nije uznemiravano milion godina - ko zna kakvi virusi će se tada pojaviti, i da li će biti štetni po ljude ili životinje.
A što se tiče pitanja na koji način je ovaj džinovski virus evoluirao, Klaveri je priznao: "Naše pretpostavke su jednako dobre kao i vaše."
Izvor: RT