Mladost se smatra periodom optimalnog zdravlja i najvećih bioloških mogućnosti. Međutim, za ovaj uzrast se vezuju i brojni problemi, od kojih je jedan od vodećih upravo prekomerno konzumiranje alkohola.
Često ispijanje velikih količina alkohola u kratkim vremenskim periodima (neretko u kombinaciji sa drugim psiho-aktivnim supstancama), sklonost ka kombinovanju više vrsta alkoholnih pića, brzo ispijanje i takmičenje u količini popijenog alkohola, pijenje više dana bez pauze – samo su neki od oblika opijanja kod mladih. Ovakvi obrasci pijenja mogu vrlo brzo dovesti do izrazito teških fizičkih i psihičkih posledica, među kojima su bolesti jetre, oštećenja pankreasa i pojava dijabetesa, ali i oštećenja srčanog mišića, krvnih sudova, nervnog sistema i mozga.
Mladi mogu da ispoljavaju različite osobine, kao što su nesigurnost, nestabilnost, sukob sa autoritetima, buntovnost, a sve one predstavljaju pogodno tle za konzumiranje alkohola koji stvara lažni osećaj sigurnosti, odlučnosti i samopouzdanja. Neretko mladi piju i pod pritiskom vršnjaka sa ciljem da pripadaju grupi i budu prihvaćeni.
“Kako istraživanja pokazuju, mladi najčešće prvo piće popiju u 13, dok prvo pijanstvo dožive sa 15 godina. Više od 40% mlađih od 16 godina u Srbiji se jednom ili više puta napilo, dok je više od 90% probalo alkohol. Upravo iz ove grupe se regrutuju zavisnici od alkohola, a tome u prilog govori i činjenica da je svaki deseti lečeni alkoholičar mlađi od 30 godina.” – ističe dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti i dodaje: “Pogrešni kulturološki obrasci predstavljaju posebno veliki problem – čak 76% mladih je pilo kod kuće, a najčešće su ih poslužili upravo roditelji ili neko iz bliže porodice. Mladi u Srbiji piju dvostruko više nego njihovi vršnjaci u Evropi.”
Prema sprovedenim istraživanjima učenika u srednjim školama:
89,1% njih je probalo jedno ili više alkoholnih pića
36,7% mladića i 14,4% devojaka redovno piju alkohol
42,2% učenika se bar jednom napilo
Koliko piju studenti Beogradskog univerziteta?
U prilog ozbiljnom problemu opijanja govori i istraživanje koje su sprovele Marija Jovanović, Marija Milovanović i Lidija Bukvić, studentkinje Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu na uzorku od 473 studenta Beogradskog univerziteta.
“Studenti u velikoj meri koriste alkohol kao oslonac u stresnim situacijama. Pri tome, osobe muškog pola prednjače u većini ispitivanih indikatora,” ističe Marija Jovanović i dodaje: “Primetan je pozitivan stav studenata prema alkoholu, kao i sve veći broj devojaka koje piju. Takođe, paradoksalno se javlja i stav u društvu da se isključuju, čak i osuđuju, osobe koje uopšte ne piju.”
68% studenata ispoljava znake rizičnog pijenja, dok znake alkoholizma, od tog broja, ispoljava 41,2% ispitanika. Kod ovih 68% ispitanika uočeno je sledeće:
84,2% studenata odgovara da im se posle jednog ili dva pića u prijatnoj atmosferi javlja želja i za trećim
76,6% učesnika istraživanja smatra preteranim ukoliko bi im se ukazao zahtev da više nikad ne piju
67,7% ispitanika je doživelo “prekid filma”, tj. alkoholnu amneziju
59% studenata koristi alkohol u stresnim situacijama
24% ispitanika ističe da je pokušala da prekine sa upotrebom alkohola, ali bezuspešno
38,8% odgovara da je lagalo o količini popijenog alkohola
47,5% studenata koristi alkohol za “razbijanje” treme
“Veoma je zabrinjavajuće da se u toku istraživanja ni jedna osoba nije deklarisala kao “osoba koje uopšte ne pije” – smatra se da je ta pojava skoro nemoguća, a čak četvrtina ispitanika kaže da osobe koje ne piju nisu dovoljno zanimljive i opuštene,” zaključuje Marija Jovanović.
Svi ovi podaci ukazuju na visoki rizik pijenja kod mladih osoba koji, ukoliko se nastavi, vodi ka alkoholnoj zavisnosti koja predstavlja neinfektivnu epidemiju 21. veka. Srbija se nalazi na četvrtom mestu, u Evropi, po potrošnji alkohola sa prosekom od 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek 6 litara.
Izvor: B92