Tokom eona, asteroidi su se mnogo puta raspadali, ali naučnici dosad nikada nisu prisustvovali jednom takvom događaju. Istraživači su dramatičnu scenu primetili koristeći teleskope u Arizoni i na Havajima, a zatim su dobili još bolji uvid zahvaljujući svemirskom teleksopu Habl.
"Nakon 200 godina posmatranja asteroidnog pojasa, ovako nešto je zaista uzbudljivo", izjavio je za Rojters vođa istraživanja, Dejvid Dževit, astronom sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu.
Asteroid je verovatno imao oko 600 do 1.000 metara u prečniku kada je počeo da se raspada, kazao je Dževit, dodajući da je njegova dezintegracija trajala nekoliko meseci.
Habl je uspeo da detektuje najmanje deset odlomljenih delova asterorida, od kojih je svaki imao prašinasti rep kao kometa. Četiri najveća fragmenta bila su prečnika oko 400 metara. Naučnici ne veruju da je do dezintegracije asteroida došlo usled kolizije sa nekim drugim nebeskim telom, delom zbog načina na koji se raspao, sa komadima koji su se polako odvajali, brzinom od 1,6 kilometara na čas, što ukazuje da nije bilo silovitog udara.
Osim toga, tih 10 fragmenata se nije istovremeno odvojilo, što bi se dogodilo u slučaju sudara, već postepeno u razmaku od nekoliko meseci.
Naučnici, takođe, ne veruju da je raspad posledica pritiska nastalog usled zagrevanja i isparavanja unutrašnjih slojeva leda jer je na 480 miliona kilometara od Sunca previše hladno da bi se to moglo dogoditi. Oni smatraju da je do dezintegracije najverovatnije došlo usled dugogodišnjeg uticaja sunčevih zraka koji su izazvali sve brže rotiranje asteroida što je na kraju dovelo do njegovog raspada.
O ovom fenomenu, poznatom i kao Jarkovski-Okifi-Racievski-Padak (YORP) efekat, naučnici već duže raspravljaju, ali ga dosad nikada nisu pouzdano posmatrali.
"To je zaista čudan fenomen, nikada nismo videli ništa slično", navela je Džesika Agarval sa Instituta Maks Plank za istraživanje solarnog sistema u Nemačkoj.
YORP efekat se dešava kada se upijena svetlost sa Sunca reemituje sa površine objekta u vidu toplote. Kada je oblik asteroida neravnomeran, toplota se ne emituje pođednako, što stvara sićušne, ali konstantne, obrtne momente tela i menja njegovu obrtnu stopu.
"To je verovatno način na koji se asteroid raspao. Polako počnu da se okreću i na kraju eksplodiraju. Tom prilikom proizvode prašinu i otpatke koji nastanjuju naš sunčev sistem", dodao je Dževit, čija je studija objavljena u naučnom časopisu Astrophysical Journal Letters.