Dovoljno je par klikova i za par sekundi odgovor je tu, i to besplatno. Samo na nemačkom imao oko 1,6 miliona stranica Wikipedije. Taj broj i dalje raste, kao i popularnost online-leksikona. Međutim, sve je manje autora voljnih da se besplatno bave aktuelizacijom portala. Primera radi, broj autora engleskih stranica je 2007. godine prelazio 50.000, prošle godine tek 30.000. I nemačkih volontera je sve manje. Trenutno ih je 6.500.
Svako može da se pridruži
I pored toga, interesovanje za objavljivanje ili dorađivanje tekstova na ovom sajtu i dalje je malo. Zašto? „Mnoge odvraća forma koju Wikipedia ima. Stil kojim su tekstovi napisani“, kaže Gereon Kalkul, jedan od autora sa nemačkog govornog područja, koji već sedam godina pod pseudonimom Gereon K. na Vikipediji objavljuje članke. „Sporan je i nepristupačan HTML kod, koji se koristi pri uređivanju tekstova. Ali i razna pravila, kako treba da izgledaju podnaslovi, format, paragrafi, interni i eksterni linkovi.“
Marca2011 je od nedavno među autorima i insistira na svojoj anonimnosti. Potvrđuje ono što je Gereon K. već naveo. „Bilo bi zaista daleko praktičnije, kada bismo na raspolaganju imali platformu sličnu programu Word“, kaže ona. Neke novine su u redakcijski sistem već unete, poput provere pripremljenog sadržaja pre samog objavljivanja (bez komičnih HTML kodova i znakova). Ali to nije dovoljno.
Nisu samo tehnički problemi ono što potencijalne autore odvraća od Wikipedije. Isuviše je pravila za tekstove koji se objavljuju. „Napisala sam jedan članak, koji nije prošao kontrolu kvaliteta. Ali ne zato što nije bio dobro napisan, već zato što su falile neke kategorije za koje nisam znala.“ Za Gereona u tome nema ničeg spornog.
„Neko ko je u radnom procesu nov, ne može sve da zna.“ Od 2007. godine, Wikipedia novim autorima nudi pomoć mentora. „Sadržaj za mene nije bio problem. Sporno je bilo kako to sve tehnički upakovati“, dodaje Marca2011.
Onaj ko odluči da se pridruži timu autora, na samo početku od redakcije dobija pozdravno pismo sa 50 važnih linkova. Što bi otprilike moglo da se protumači: „Lepo je što se odlučili da pišete za nas, ali pozabavite se najpre pravilima“, kaže "vikipedijanac" Elop. Mada neka se pravila moraju znati. „Wikipedia nije telefonski imenik“, dodaje Gereon. Prilikom pisanja sveobuhvatnih tekstova o nekoj važnoj temi, veoma je važno znati, šta je važno, a šta ne.
Raditi za Wikipediju je uzbudljivo
Ipak, većina autora koji ne razmišlja o napuštanju redakcije besplatne onlajn enciklopedije, kaže da je raditi za Wikipediju zabavno. „Za mene je uzbudljiva sam činjenica da jedan leksikon funkcioniše zahvaljujući velikom trudu volontera“, dodaje Marca2011. Motivi su doduše različiti, ali gotovo svima se dopada početna zamisao o enciklopediji, koja je svi dostupna. Svako može da doprinese, ukoliko to želi. Naravno da se Wikipediji može pojaviti i neka greška. Jer i u digitalnom svetu važi poslovica, ko radi taj i greši. Doduše, njih je lako korigovati ili bolje rečeno, daleko lakše nego u već otštampanoj knjizi.
Izvor: B92