Ili možemo? Naravno, onaj ko tvrdi da možemo je otac psihoanalize Sigmund Frojd. I to ne zbog nekih magičnih ili psihičkih moći koje posedujemo, nego samo zbog sposobnosti posmatranja. On tvrdi da nijedna osoba na svetu ne može da sačuva tajnu. „Ako njegove usne ćute, njegovi prsti govore. Izdaja govori iz svake pore", kaže Frojd. Čarls Darvin, jedan od najvećih naučnika, imao je isto mišljenje kao i otac psihoanalize: „Čovek kada je umereno ljut, ili kada je čak besan, može da kontroliše pokrete tela, ali mišići na licu koji su najmanje poslušni ponekad će samo pokazati brzu i blagu reakciju".
Verbalno i neverbalno
Stvari se polako menjaju od prošlog veka pa do danas. Tada su ljudi tvrdili da mogu da vide nečiju unutrašnju dušu, a danas da mogu da otkriju istinu iako neko nije voljan da kaže, ali na osnovu njegovih pokreta i izraza lica uspevaju da dođu do istine. To je jedna od osobina Darena Brauna koji je poznati TV mag čije su emisije u Britaniji vrlo gledane. On je jednom prilikom rekao da bi poznatom televizijskom voditelju Filipu Skolfildu mogao da kaže šta Filip misli o svom kućnom ljubimcu hrčku iz detinjstva i njegovom tragičnom kraju. Sportski komentatori i „stručnjaci za govor tela" kazaće nam u svakoj sekundi zašto je neki sportista uradio takav potez ili šta sleganje ramena nekog političara ili čvrstina rukovanja novog ambasadora znače. Jedan od takvih stručnjaka je Džejms Borg koji je za londonski Dejli telegraf izjavio da „dvadeset odsto od značenja u bilo kojoj interakciji proizilazi iz neverbalnih tragova –načina na koje naše telo „govori" i načina na koji ćemo reći stvari, a samo sedam odsto od reči koje ćemo verbalno izgovoriti".
Ta brojka je glupost, kaže Pedi O'Donel, profesor psihologije sa Univerziteta u Glazgovu i stručnjak za govor tela. „Važni delovi (društvena interakcija) su neverbalni? Ali stvari se postavljaju poput scene, nekog emocionalnog sadržaja. Ako ste raspravljali o finesama i pređenoj kilometraži automobila, onda je to očito bilo verbalno."
Svi smo mi vidoviti
Svi mi imamo sposobnost čitanja misli i otkrivanja značenja, ali sve je to manje spektakularno od mistične sposobnosti da otkrijemo skrivene misli iz namrštenog čela.
„Za psihologe izraz „čitanja misli" nema uobičajene sablasne konotacije", kaže Nikolas Epeli, profesor bihejvioralne psihologije na Univerzitetu u Čikagu i autor knjige „Kako da razumete šta drugi misle, veruju, osećaju ili žele". To je šesto čulo, zapravo sposobnost da razmišljamo šta drugi misle, žele i veruju, šta ih motiviše i šta su njihove namere.
Bez ikakvog napora uvek možemo da podelimo svet na stvari koje imaju um (druge ljude, životinje) i stvari koje nemaju. Ako neko pokupi hamburger, na primer, možemo pretpostaviti da je gladan. Ako visokomehanička igračka pokupi hamburger, nemamo istu pretpostavku. To je neizmerno komplikovan proces i omogućava nam da se predviđaju vrlo kompleksne radnje sa određenom tačnošću.
Izvor: Dnevno.rs
Foto: sxc.hu