Foto: freedigitalphotos.net
Od sredine 2007. godine, kada su se pojavili prvi znaci predstojeće krize, do sredine 2013. godine, svetski dug je povećan više od 40 odsto, sa 70 biliona dolara, jer su od finansijske krize države aktivno pozajmljivale sredstva da bi izvukle privrede iz recesije, a kompanije su koristile niske kamatne stope.
U tom periodu ukupna kapitalizacija na svetskim berzama pala je za 3,85 biliona dolara, na 53,8 biliona, prenela je agencija Blumberg.
Imajući u vidu značajan rast državne potrošnje poslednih godina, vlade (centralne, regionalne i lokalne) bile su najveći emitenti duga, ukazuju analitičari BMP.
Vrednost dužničkih hartija SAD u opticaju skočila je na rekordnih 12 biliona dolara, sa 4,5 biliona dolara 2007. godine. Kompanije su za to vreme emitovale obveznice ukupne vrednosti više od 21 bilion dolara.
Prema podacima Banke Amerike Meril Linč, prinosi svih oblika dužničkih hartija, uključujući državne, korporativne i hipotekarne obveznice, u proseku iznose dva odsto, u odnosu na više od 4,8 odsto 2007. godine.
Međutim, rast ukupnog svetskog duga nije smanjio tražnju hartija s fiksnim prinosom. Banka Amerike Meril Linč procenjuje da je prinos na tržištima obveznica u svetu od 2007. godne bio 31 odsto. Ulaganja u dužničke obaveze država donela su investitorima 27 odsto, a u korporativne hartije 40 odsto.