Ivo Andrić, je preminuo u 1.15 sati, 13. marta 1975. godine, saopštila je tada Vojnomedicinska akademija. Umro je u 83. godini.
Sahranjen je uz najveće počasti, a u Odboru za sahranu bilo je 45 najuglednijih ličnosti iz političkog i kulturnog života Jugoslavije.
Prema njegovom testamentu obrazovana je Zadužbina Ive Andrića kojoj su pripala sva sredstva od autorskih honorara, kao i piščeva ušteđevina.
Ivo Andrić, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine, za roman "Na Drini ćuprija".
Povodom godišnjice smrti podsećamo se nekih njegovih mudrosti koje mogu da se primene u svakom prostoru i vremenu.
1. U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena, to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo mi želeli da su. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo ovakvi kakvi jesmo. Ali, što je glavno, patimo svi i mučimo se često, dugo, svirepo i besmisleno.
2. Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati!
3. Što ne boli- to nije život; što ne prolazi- to nije sreća.
4. Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.
5. Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije kako nam često baš to malo nedostaje.
6. Ima ljudi čiji je život tako dobro ispunjen da nas ni svojom smrću ne mogu obeshrabriti.
7. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živjeti.
8. Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i sretno proživljena nesreća.
9. Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.
10. Tko čini dobro, od njega se jos više dobra očekuje.
Izvor: 24sata