Crnogorsko ministarstvo u saopštenju na sajtu Vlade Crne Gore poziva na uzdržavanje od jednostranih poteza "koji samo mogu doprineti daljoj eskalaciji krize i podizanju tenzija, što može dodatno da pogorša i uspori oporavak ekonomije".
"Održavanje referenduma nije u skladu sa međunarodnim pravom i zakonima Ukrajine, i on kao takav ne bi proizveo pravne posljedice, niti bi bio prizat, a doveo bi do pogoršanja situacije u zemlji i ugrozio međunarodno-pravni poredak i sistem", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija. Crna Gora ističe i zabrinutost zbog odsustva intenzivnog dijaloga, poziva na njegovu obnovu uz posredovanje međunarodne zajednice, kao i na uzdržavanje od akata koji ne doprinose očuvanju mira i bezbjednosti, stoji u saopštenju.
I Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske "referendum o odcepljenju Krima smatra nelegitimnim" i da je "usmeren na podrivanje teritorijalne celovitosti Ukrajine".
"Ministarstvo u potpunosti podupire teritorijalni integritet, suverenitet i celovitost Ukrajine, a organizaciju referenduma na teritoriji Krima, usmerenog na podrivanje teritorijalne celovitosti Ukrajine i na odcepljenje delova njene teritorije, smatra nelegitimnim", piše u saopštenju.
"Kao članica Europske unije, Republika Hrvatska smatra Ukrajinu prostorom saradnje, utemeljene na evropskim vrednostima, te prostorom mogućnosti razvoja dodatnih partnerskih odnosa Evropske unije i Ruske Federacije", navodi se u saopštenju.
Hrvatska smatra da pripadnicima svih etničkih grupa na Krimu treba omogućiti punu zaštitu njihovih građanskih i manjinskih prava, a "pri tom ne dovodeći u pitanje teritorijalni integritet Ukrajine".
Oko 1,8 miliona registrovanih birača na Krimu izaći će u nedelju na referendum da se izjasne gde vide svoju budućnost: u Ukrajini ili u Rusiji.