5. Vaše zenice mogu otkriti da li vam se neko dopada ili ne
Ako izađete na sastanak sa nekom osobom, a ona zna da čita sitne znake na vašem licu, ista vrlo lako može otkriti da li vam se dopada ili ne. Isto važi i za vas.
Postoje brojni mikroizrazi i položaji tela koji mogu da ‘odaju’ nečije mišljenje, a jedan od najsigurnijih načina da kažete da li se dopadate osobi preko puta jeste da joj pogledate u oči. Ako su joj zenice proširene dok vas gleda, znači da ste joj vizuelno privlačni i prijatni za gledati. Ovo se ne dešava samo kada vam je privlačna osoba, već i kada posmatrate neki predmet koji vam se dopada ili neki lep prizor kao što je zalazak Sunca.
4. Pored pravih, u vašem mozgu se nalaze i lažna sećanja
Da li vam se ikada desilo da se jasno sećate stvari za koje znate da se nisu dogodile? Ako nije, onda je velika šansa da jednostavno niste ni svesni da su neka od sećanja koje imate potpuno lažna. Naravno, niste jedini koje vlastiti mozak ponekad laže i stvara lažna sećanja, jer prema brojnim studijama, ovo se dešava svim ljudima.
Poznati eksperiment koji je provela Elizabeth Loftus 1994. godine je pokazao koliko je lako prevariti ljudski mozak i u njemu stvoriti lažno sećanje. Ona je uspela da uveri čak četvrtinu učesnika da su se kao mali izgubili u trgovačkom centru, a iako im se to nikada nije dogodilo, oni su postali 100 % uvereni da jeste. Još jedan sličan eksperiment sproveden 2002. godine je uverio polovinu ispitanika da su se kao deca vozili u velikom balonu – jednostavno pokazujući im krivotvorene fotografske “dokaze”.
Ono što je dugo bila zagonetka je da li neki ljudi mogu biti osetljiviji na lažna sećanja od drugih – i, skladno tome, da li neki ljudi s izrazito dobrim pamćenjem mogu biti imuni na njih. Nova studija objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences odgovara na oba pitanja sa odlučnom NE. Lažna sećanja deluju na sve ljude – čak i na one koji imaju izvanrednu memoriju.
3. Philtrum
Da li ste se ikada zaptali kako se zove i čemu uopšte služi udubljenje između gornje usne i nosa? Njegov latinski naziv je philtrum… i koliko do sada znamo, on ljudima ne služi apsolutno ničemu, iako su drevni Grci verovali da je to jedna od najosetljivijih erogenih zona.
Tehnički naziv philtruma je medijalna pukotina, a veruje se da je poseduju svi sisavci. Dok kod nekih, poput ljudi, ovo udubljenje nema apsolutno nikakvu svrhu, kod drugih, poput pasa, ono pomaže da slina lakše dođe od usne do nosa, kako bi njuška ostala vlažna radi lakšeg prepoznavanja mirisa. Veruje se da nam philtrum više jednostavno nije potreban, jer se daleko više oslanjamo na vid, nego na čulo mirisa.
2. Vaše oči vas mogu upozoriti kada je vašem telu previše hladno
Naše telo ima mnogo načina da nas upozori da mu je hladno, a jedan od najuobičajenijih je drhtanje. Ali kada su temperature toliko niske da nam preti ozbiljna opasnost od hipotermije, naše oči su te koje nam daju jasna upozorenja da ulazimo u kritičnu fazu.
Kad hipotermija postane ozbiljna pretnja, krvne žile u očima se stisnu kako bi štedile energiju. Ovo uzrokuje bol u očima, osećaj da su suve, kao da su pune peska… pa čak i privremeno slepilo.
1. Prosečno ljudsko telo se sastoji od oko…
7.000.000.000.000.000.000.000.000.000 atoma (odrasla osoba, 70 kg). Od 41 hemijskog elementa koji se nalaze u većini ljudi, 99% atoma čine ugljenik, vodonik i kiseonik (zajedno). Tačan broj atoma i elemenata varira sa starosti, prehranom i faktorima okoline, a neki od tih elemenata su potrebni za hemijske procese u telu, dok drugi (npr. olovo, uran) nemaju poznatu funkciju.
Ukratko, prosečni čovek od 70 kg ima oko 7 x 10 na 27 atoma (7 i zatim 27 nula), broj koji se može izgovoriti i ovako: sedam milijardi milijardi milijardi, ili na američkom i nemačkom govornom području, 7 oktiliona.
izvor: Pixelizam