Nakon što je formalno obavestio ruski parlament o zahtevu Krima da se ujedini sa Rusijom, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je Nacrt zakona o pripajanju Krima Rusiji, saopštio je Kremlj.
Duma je usvojila Deklaraciju o situaciji na Krimu, u kojoj se izražava podrška narodu Krima u njegovoj težnji za ujedinjenjem, javio je Itartas.
Dekret, koji je Putin potpisao i koji je danas objavljen na zvaničnom sajtu vlade, jedan je od koraka kojima se formalizuje aneksija Krima. Međutim, Rusija još ima prostora da odstupi.
Sporazum o aneksiji Krima moraju potpisati lideri Rusije i Krima, Ustavni sud mora da ga odobri, a zatim sledi ratifikacija u parlamentu.
U međuvremenu, Duma je usvojila Deklaraciju podrške narodu Krima sa 441 glasom za i jednim uzdržanim.
"Pozdravljajući izražavanje volje naroda Krima na referendumu od 16. marta 2014. godine za uključenje Republike Krim i grada Sevastopolja u sastav Ruske Federacije, Državna duma polazi od toga da će organi državne vlasti koji funkcionišu na teritoriji Krima, podržavati međukonfesionalnu slogu i jezičku raznolikost republike", navedeno je u deklaraciji.
Poslanici su, takođe, pružili uveravanje da će "pomagati socijalno-ekonomski razvoj Krima i dobrobit njegovog stanovništva" u prelaznom periodu.
Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine izrazilo je "odlučan i kategoričan protest protiv ruskog priznanja samoproglašene Republike Krim kao subjekta međunarodnog prava", ističući da takvo postupanje Rusije ne odgovara njenim međunarodnim obavezama iz multilateralnih i bilateralnih sporazuma koji garantuju teritorijalnu celovitost Ukrajine.
U saopštenju se navodi da je nezavisnost Krima proglasio "nelegitimni organ na osnovu rezultata antiustavnog referenduma, koji je održan uz znatno kršenje demokratskih standarda za održavanje referenduma, koji su izrađeni u okviru OEBS i Saveta Evrope".
Velika većina građana Krima u nedelju je glasala za otcepljenje od Ukrajine i ujedinjenje sa Rusijom.
Prema konačnim rezultatima referenduma na Krimu, održanog 16. marta, za ujedinjenje Krima sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača, a 2,51 odsto njih bilo je za to da Krim ostane u sastavu Ukrajine.
Krim je bio u sastavu Rusije od 18. veka do 1954. godine kada ga je tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio Ukrajini.
I Rusi i većina stanovnika Krima, koji su, takođe Rusi, smatraju da je aneksija tog crnomorskog poluostrva ispravljanje istorijske greške. Zapad i Ukrajina smatraju da je referendum nelegitiman.
SAD i EU juče su najavile zamrzavanje imovine i druge mere protiv ruskih i ukrajinskih zvaničnika odgovornih za krizu na Krimu. Američki predsednik Barak Obama upozorio je na mogućnost uvođenja dodatnih mera ako Rusija ne prestane da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine.
Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus je izjavio da su lideri članica Grupe osam najrazvijenijih svetskih privreda (G8) suspendovali članstvo Rusije u tom klubu zbog tenzija oko Ukrajine i prisustva ruskih snaga na Krimu.
S druge strane, turski premijer Redžep Tajip Erdogan upozorio je Moskvu da će Ankara zatvoriti Bosforski moreuz za ruske brodove ukoliko dođe do nasilja nad Tatarima na Krimu, objavili su turski mediji.
Prvi potpredsednik krimske vlade Rustam Tamirgalijev rekao je da će predstavnici krimskih Tatara ući u rukovodstvo Krima.
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk rekao je, u obraćanju stanovnicima južnih i istočnih regiona u Ukrajini, da će učiniti sve što je u njegovoj moći da ojača dobrosusedske odnose između Ukrajine i Rusije. Istakao je i da Ukrajina ne planira da uđe u NATO, objasnivši da to nije na dnevnom redu samo zbog očuvanja jedinstva zemlje.
I Pridnjestrovlje traži pripajanje Rusiji
Predsednik Vrhovnog saveta Pridnjestrovlja Mihail Burla je zatražio od predsednika ruske Dume Sergeja Nariškina da razmotri predlog zakona koji bi omogućio da se ta pokrajina, koja se praktično otcepila od Moldavije, priključi Rusiji, objavio je ruski dnevni list Vedomosti.
"Taj zahtev je upućen Dumi nakon što je stranka Pravedna Rusija predala predlog zakona koji bi omogućio Rusiji da pripoji delove država bez pristanka tih država, a u 'odsustvu efikasnog i legitimnog vođstva' u njima, na temelju rezultata referenduma ili zahteva koje bi uputile vlasti tih regiona", objavio je list, koji je imao uvid u taj dokument.
U poruci predsednika Vrhovnog saveta Pridnjestrovlja se navodi i da predlog zakona koji je Dumi predala "Pravedna Rusija" predviđa da se samo Krim može priključiti Rusiji, ali se ne odnosi na Pridnjestrovlje zato što se ne može reči da su vlasti Moldavije potpuno neefikasne.
Pored toga, Pridnjestrovlje bi moralo da održi referendum u skladu sa važećim zakonima Moldavije, iako taj region ima sopstvene zakone, istakao je Burla.
On je podsetio da se na referendumu održanom u Pridnjestrovlju 2006. godine 97,2 odsto građana izjasnilo za priključenje Rusiji, preneo je Glas Rusije.
Pridnjestrovlje se u septembru 1990. proglasilo samostalnom sovjetskom republikom, nedugo pre nego što je došlo do raspada SSSR-a. Sada je deo Moldavije, ali nijedna država dosad nije priznala njenu nezavisnost.
Poslanici Dume su, u usvojenoj deklaraciji podrške narodu Krima, zamolili predsednika SAD Baraka Obamu i političare Evropske unije da i njima uvedu sankcije, kao što su to već učinili za nekoliko ruskih funkcionera zbog situacije u Ukrajini, javile su ruske agencije.
"Predlažemo gospodinu Obami i gospodi evrobirokratama da uključe sve poslanike Državne dume koji su glasali za ovu izjavu na listu ruskih državljana na koje se odnose sankcije SAD i EU", navedeno je u deklaraciji.
Ukazujući na to da je odluka SAD i EU o sankcijama zbog održavanja referenduma na Krimu, u deklaraciji se ističe da "izaziva čuđenje takvo odbijanje izraza volje naroda, jer su SAD i EU uvek deklarisali svoju privrženost demokratiji i zalagali se za pravo naroda da samostalno određuju svoju sudbinu".
Izvor: RTS
Foto: Beta - AP - Alexander Zemlianichenko