Koštunica je svoju odluku objavio na Predsedništvu DSS, ali je ostavka najvaljena još juče.
Koštunica nije prvi predsednik stranke koji se "samokaznio" nakon potpunog kraha na parlamentarnim izborima. Od liderskog mesta oprostio se i Mlađan Dinkić, koji je pre par dana takođe podneo neopozivu ostavku.
Potezi ove dvojice političara bude nam nadu da je vreme za političku odgovornost... Ili pak ne.
OSTAVKE LIDERA DS, NDS i LDP
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković smatra da ostavke političara pokazuju da postoji šansa za izlazak iz kulta lidera.
"Ipak nisam za apsolutne ostavke čim stranka prođe relativno loše ili veoma loše na izborima. Potrebno je sesti i napraviti analizu, nije uvek reč samo o lideru, nekada više loše povučenih poteza dovodi do kraha",izjavio je Stojiljković za portal Nadlanu.
Na pitanje da li bi Jovanović, Tadić i Đilas trebalo da ponude svoje ostavke on kaže da nije sve tako jednostavno. "Oni moraju da sednu i analiziraju greške, da vide gde je problem."
"Potpuno je razumljivo što je Jovanović u šoku, politika za koju se on zalaže sada je državna politika, a on je ostao na političkim marginama", kaže Stojiljković.
"Demokratska stranka je pravi primer kako pogrešno vučeni potezi još od prošlih izbora mogu da dovedu do kraha, nije samo na Đilasu odgovornost."
A kada je reč o lideru Nove demokraske strane, Stojiljković kaže da, Tadić može da se zahvali Čankovom LSV-u za prelazak cenzusa.
Za razliku od profesora Stojiljkovića, analitičar Dejan Vuk Stanković nije bio previše blag, on smatra da bi ovi lideri trebalo da daju ostavke.
"Moramo biti odgovorni za svoje postupke, a ako je neko lider partije on mora prihvatiti sve konsekvence njegovog delovanja. Politička praksa u demokratskom društvu je tu veoma jasna u razvijenim demokratskim zemljama nakon gubitka na izborima, a posebno nakon gubitka parlamentarnog statusa podrazumeva se da se onaj koje najodgovorniji, a to je lider partije, povuče".
On smatra da sam odlazak lidera nije dovoljan kako bi partija preživela i da partije moraju da nađu način da se suoče sa problemima koji ih očekuju, a to je politička marginalizacija u medijima, problem smanjenog entuzijazma članova i funkcionera i nedostatak finansija.
Oba analitičara ističu da je najveća mana srpskih političara manjak samokritičnosti.
"Lideri srpskih stranaka nisu svesni svoje političke odgovornosti i nisu svesni da postoji alibi kada vi ne postignete cilj koji je zacrtan. Nema priče da su krivi tabloidi, konkurencija, birači... Naši lideri uvek misle da je neko drugi kriv kada prođu loše, a to ukazuju na to da nisu skloni da racionalno i kritički posmatraju svoje postupke," kaže Dejan Vuk Stanković i ističe da je to ključni problem: "Oni nemaju realnu sliku o sebi".
J. Radovanović
Foto: Beta - Emil Vaš