Misterija oko leta MH370 ipak je, izgleda, daleko od razrešenja i mnoga su pitanja još otvorena, a “pitanje svih pitanja” je: Kako je u 21. veku moguće da “tek tako” nestane džambo džet?
1. Zašto je naglo skrenuo levo?
Kako piše Bi-Bi-Si (BBC), prvo pitanje bez odgovora je - zašto je let sa 239 ljudi iz Kuala Lumpura ka Pekingu 8. marta naglo skrenuo ulevo. Podaci sa vojnih radara potvrđuju da se to zaista desilo: MH370 je bez najave skrenuo sa predviđene rute, a transponder koji šalje signal kontroli letenja u tom trenutku je već bio isključen.
Stručnjak za bezbednost letenja Gaj Greton za BBC kaže da su nagle promene kursa “veoma retke” i da se piloti na takav manevar odlučuju samo ako imaju ozbiljan problem, poput požara, naglog gubitka pritiska ili napada, pa preusmeravaju avion ka najbližem mestu za sletanje.
Ako “crna kutija” koja beleži događanja u kokpitu nikad ne bude pronađena, sve teorije o ovom pitanju biće čiste špekulacije.
2. Da li je pilot bio samoubica?
Pitanje je, takođe, da li je razumna sumnja da je pilot planirao da se ubije. Ako se to zaista dogodilo, ne bi bilo prvi put u avio-istoriji: smatra se da se baš to dogodilo u avionskim nesrećama 1999, kad je pao avion “Egipat era”, kao i dve godine ranije, kad se srušio avion “Silk era”.
Podaci Mreže za bezbednost avijacije (The Aviation Safety Network) pokazuju da je od 1976. godine zabeleženo osam avionskih nesreća koje su povezane sa samoubistvom pilota.
U slučaju aktuelnog malezijskog aviona, vlasti su pretresle kuće pilota i kopilota, ali nisu obelodanjeni nikakvi dokazi koji bi potkrepili pretpostavke o samoubistvu. Bilo je spekulacija da je kapetan Zahari Ahmad Ssah možda bio uzrujan zbog raskida sa ženom, ali zasad nema dokaza da je zbog toga bio pomućene svesti.
Policija još istražuje i simulator letenja koji je pronađen u njegovoj kući.
3. Da li je otmica moguća?
Stručnjaci se slažu da je nasilni ulazak u zaključanu pilotsku kabinu nemoguć: vrata su otporna na metke, a ne mogu se razvaliti ni sekirom. Čak ako bi neko uspeo da nasilno uđe u kokpit, dok bi uspeo - ostavio bi dovoljno vremena posadi da pošalje SOS signal. Moguće bi bilo jedino da je neko upao u kokpit u trenucima kad nije zaključan. Neke avio-kompanije, poput izrealskog “El Ala”, imaju dupla vrata upravo zbog takvog scenarija.
4. Nesreća?
Pitanje je i da li je moguć scenario da je nestanak aviona zapravo bio nezgoda.
Većina dosadašnjih teorija zasniva se na pretpostavci da su komunikacioni sistemi i trasponder namerno onesposobljeni. Od te pretpostavke polaze i malezijski zvaničnici, sudeći po dosadašnjim izjavama.
Ipak, pilot i autor knjige “Zašto avioni padaju” (Why Planes Crash) Silvija Vrigli veruje da je moguće da se desila serija događaja koja je slučajno odvukla avion sa kursa. “Nešto je moglo da pođe naopako u fazama. Mogla je vatra da zahvati deo aviona, pa da padnu neki sistemi, a da avion ostane nedirnut. Moglo je da dođe i do gubitka pritiska, postepenog”, kaže ona.
Vriglijeva podseća na pad aviona “Helios ervejza” 2005. u Grčkoj, kada je u pilotskoj kabini došlo do gubitka pritiska, posle čega je zbog nedostatka kiseonika posada bila onesposobljena, a avion je nastavio da leti na autopilotu.
“Da Heliosov avion nije udario u planinu, nastavio bi da leti dok ne ostane bez goriva. Ne kažem da je taj scenarij verovatan, ali nije ni nemoguć.”
Piloti ističu da je jedna od prvih akcija koju preduzimaju u slučaju opasnosti da pošalju poruku kontroli letenja. Da bi scenario “serije nezgoda” bio verovatan, moralo je da se desi da odmah, tokom “prve nezgode”, padnu svi sistemi za redovnu komunikaciju sa zemljom.
5. Zašto ništa nije preduzeto čim se isključio transponder?
Transponder je isključen kad je MH370 prešao iz malezijskog vazdušnog prostora u vijetnamski, iznad Južnog kineskog mora. Stručnjak za tumačenje podataka o letu Dejvid Beri kaže da bi, da je avion nestao u Evropi, kontrola letenja to odmah primetila i podigla uzbunu.
Ako ništa drugo, kažu stručnjaci, kontrola letenja u Evropi bi tražila avion koji je najbliži onom koji je nestao sa radara, koji bi mogao da uspostavi direktan kontakt. Piloti, naime, koriste sistem za izbegavanje sudara u vazduhu, koji otkriva transpondere drugih aviona - a sistem se koristi da se letelice ne bi previše približile jedna drugoj.
Bivši pilot “boinga 777” Stiv Bazdigan kaže da se seća da u toj zoni letenja - graničnog malezijskog i vijetnamskog vazdušnog prostora - postoji “rupa” u vezama sa kontrolom letenja od desetak minuta.
Zanimljivo je i da niko na tlu nije primetio nestanak aviona - malezijska kontrola letenja je, verovatno, smatrala da je “predala” let Vijetnamu i zaboravila na njega.
6. Kako sateliti ne mogu da ga nađu?
Kad je reč o komunikaciji sa vojnim satelitima, postavlja se pitanje zašto nema jednostavnijeg načina da sateliti lociraju avion koji je nestao.
Pretraga iznad okeana, oko 2.500 kilometara jugozapadno od australijskog grada Perta, zasniva se na fotografijama koje su obezbedile komercijalne kompanije.
Den Šnur kaže da je poznato da postoji najmanje 20 satelita koji imaju dovoljno dobru rezoluciju da bi mogli da obezbede takve fotografije. Od tih 20, najmanje 10 rutinski slikaju Zemlju svakodnevno, a slika stiže za dva, tri sata. Međutim, otkrivanje slika koje bi mogle biti od pomoći dugo se čeka, zbog količine materijala koji stiže sa satelita.
Činjenica je da veoma mali i brzi balistički projektili mogu biti uočeni veoma brzo, zahvaljujući satelitima, pa se postavlja pitanje kako su propustili veliki i, u odnosu na raketu, spori džambo džet.
Po mišljenju drugog autora koji se bavi avionskim nesrećama, Lorensa Gonzalesa, “to ukazuje da tamo negde u svetu postoji neko moćan ko zna gde je avion, ali ne želi da o tome govori...verovatno zbog nacionalne bezbednosti ili zato što ne želi da otkrije koliko je sofisticiran satelit koji njegova država poseduje”.
Foto: Ng Han Guan / Beta-AP
7. Jedrio ili se strmoglavio?
Otvoreno je i pitanje da li je avion, kad je ostao bez goriva, jedrio pre nego što je zaronio u okean, ili se strmoglavio i odmah zagnjurio.
Odgovor na to pitanje zavisi od pitanja da li je pilot još pilotirao. “Ako je bio pod kontrolom pilota, avion je mogao da se spusti na površinu vode i jedri. Erbas koji se spustio na njujoršku reku Hadson izgubio je oba motora, što izaziva iste posledice kao da je ostao bez goriva, a pilot je uspeo da bezbedno aterira na vodu”, podseća Greton.
8. Da li su putnici znali da nešto nije u redu?
Ako nije došlo do velikog kvara, nejasno je da li bi putnici znali da se išta dešava, posebno ako nije bilo očiglednih znakova nekakvog obračuna na letu. Takođe, sat posle ponoći većina bi spavala, a ujutro bi mogli eventalno da zaključe da je “sunce na pogrešnoj strani sveta”.
Putnici su mogli da osete kad se avion popeo na 45.000 stopa pa naglo spustio na 23.000, nakon što je promenio kurs - što malezijske vlasti tvrde da se dogodilo.
Jedna od teorija je i da je naglo dizanje i spuštanje aviona smišljeno da bi izazvalo gubitak pritiska, kakav može da onesvesti ili čak ubije čoveka.
9. Zašto nisu koristili mobilne telefone?
Većina se slaže da putnici verovatno nisu shvatali da je nešto pošlo po zlu, jer - postavlja se pitanje zašto nisu koristili svoje mobilne telefone.
Kad je tokom terorističkih napada na SAD 11. septembra otet let 93 “Junajted erlajnza”, putnici su masovno zvali rođake i prijatelje, obaveštavajući ih šta se dešava.
Međutim, ako je avion bio na visini od 30.000 stopa, nije bilo šanse da su mobilni uopšte bili u dometu.
10. Zašto se signali satelitima ne šalju u realnom vremenu?
Na kraju, slučaj misterije malezijskog aviona otvara i pitanje zašto svi avioni na svetu ne šalju signale satelitima u realnom vremenu.
Otkad je malezijski avion nestao, pre 18 dana, svi se pitaju kako je moguće da u eri u kojoj “za tren oka” možemo da lociramo ukradeni pametni telefon, uopšte može tako lako da nestane veliki avion.
Slučaj leta MH370, međutim, pokazuje zabrinjavajući i zbunjujuću istinu - da isključivanjem nekoliko kontrolnih sistema očigledno može da “nestane” i ceo avion.