Tamošnje stanovništvo je iste je vere, jezika i nacije, ali ceo jedan zaselak nema vodu, putevi su im neasfaltirani i neosvetljeni, nema kanalizacije... A, samo preko puta, preko granice dva grada Kraljeva i Čačka, dakle u komšijskim selima na slavine teče voda iz gradskog vodovoda i čak svaki je sokak asfaltiran. Zato, zaključuju Tavničani da bi ih Čačak, umesto Kraljeva čijem području pripadaju, rado prihvatio i uzvratio.
Ovo pomoravsko selo postalo je, tokom poslednjih desetak godina, takoreći regionalni industrijski centar. Tu je sada više od dvadeset fabrika, pogona za preradu mesa, mleka, kože, kamena, za proizvodnju stočne hrane... Izračunali su da svakog meseca samo od ovdašnjeg PDV-a Kraljevu ostaje oko dva miliona dinar, ali gradski oci to ne cene, a Čačak bi, sudeći prema komšijskim selima, recimo Karzi ili Bresnici bio znatno zahvalniji i pažljiviji. I, hoće da pomere gradsku granicu na uštrb Kraljeva, piše list.
"Zašto o tome razmišljamo. Ovde je priroda bila darežljiva, imamo izdašan izvor vode od 22 litra u sekundi, dovoljan za sve. Zajedno smo sagradili vodovod, u izgradnji je učestvovalo oko 250 domaćinstava. Cevovod je, međutim, ostareo i sada kada se na najvišoj koti napuni rezervoar odakle voda ide sekundarnom mrežom cevi u jednom delu sela, u kome je blizu stotinu domaćinstava, pucaju i nemamo vodu. Tako je već tri, četiri godine i nismo u stanju to sami da saniramo. Znači, kod ovakvog izvora i vodosistema primorani smo da vodu dopremamo cisternama, jer su i bunari posle zemljotresa presušili. Mnogi, zbog ove muke, smanjuju broj krava u štalama. Odavno smo imali obećanja od gradskog rukovodstva da će nam pomoći, ali se to kaže uvek uoči izbora i sve se posle zaboravi. Sada smo svima napisali peticiju i već smo se uverili da bi, primera radi, javno gradsko preduzeće u Čačku ovaj naš vodosistem rado prihvatio i održavao ga, a Kraljevo za nas ne mari", tvrdi Dragoljub Jeftović iz Tavnika.
Inače, u ovom selu živi oko 1.400 stanovnika, a seoski atar se prostire na 1.813 hektara. Oduvek je bilo bogato, na zemlji njivama, voćnjacima i pašnjacima a u zemlji ugljem. U voćnjacima svakog domaćinstva je bar po nekoliko ari pod dunjama pa se, rodnih godina, kupcima, najviše iz Vojvodine, isporuči iz Tavnika po dvesta vagona „žute dunje". No, što se uglja tiče, iako rezervi ima za stotinu godina, rudnik je odavno zatvoren pa su se Tavničani okrenuli stočarstvu.
"Vidite, i u selu ima malo nesloge, ovi bez vode protestuju sami a svi bi trebalo da se pobunimo i, recimo, zatražimo pripajanje Čačku. Dok smo pre nekoliko decenija pripadali toj opštini, oba rudnika su radila. Sada nijedan, a kad nam iz gradske kase u Kraljevu dodeli par stotina hiljada, onda ne možeš da ih podigneš, jer traže dozvole i projekat za realizaciju određene zamisli. Kako mi sada da koristimo taj novac za vodovod kad je on, kao i stotinu drugih seoskih vodovoda na kraljevačkom području, nelegalan. Neka samo izračunaju koliko su nam dali za asfaltiranje glavnog puta a kamoli sokaka, što Čačak radi. Ne mogu da razumem da se neko tako odnosi prema problemu kao što je, recimo, voda za piće a ustavna je obaveza da svaki građanin Srbije može da zadovolji tu osnovnu životnu potrebu", kaže Dragan Zucović, predsednik MZ Tavnik.
I gradonačelnik Kraljeva Dragan Jovanović je upoznat sa peticijom i problemom nedostatka vode u Tavniku. On eventualno pomeranje granica gradskih područja smatra neozbiljnim tvrdeći da je saradnja sa Čačkom i ministrom Ilićem dobra, da tamo nema "putinizacije" problema već je, tvrdi, "bez obzira na atarske međe ranije dogovorena dobra saradnja i uzajamno ispomaganje".
"Ali, mi ove probleme sa vodom želimo da rešimo na dugoročan period. Najpre bi valjalo da znamo ko je titular ne samo tavničkog nego i pedesetak većih seoskih vodovoda na našem području. Uglavnom, naložio sam stručnjacima gradske uprave i JP „Vodovod" da se ovim problemom ozbiljno pozabave", kaže za "Politiku" Jovanović, očigledno ne verujući da je u Tavniku moguć referendum o otcepljenju.
Autor: Politika, MONDO
Foto: Wikipedia - Mladjowie