Obama je sinoć, u 40-minutnom govoru pred oko 2.000 zvanica u Centru lepe umetnosti u Briselu, izjavio - optužujući Rusiju da u krimskoj krizi izvrće činjenice kada navodi Kosovo kao presedan - da se Kosovo odvojilo od Srbije tek posle referenduma organizovanog u skladu s medjunarodnim pravom i u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i susedima.
"NATO je intervenisao tek pošto je narod Kosova godinama bio sistematski zlostavljan i ubijan. A, Kosovo je napustilo Srbiju pošto je organizovan referendum koji nije bio van okvira medjunarodnog prava, već uz pažljivu saradnju sa Ujedinjenim nacijama i kosovskim susedima", rekao je Obama.
"Ništa slično tome nije se desilo na Krimu", dodao je američki predsednik, navodeći da ruski lideri brane svoje akcije tvrdnjama da je Kosovo predstavljalo presedan i primer mešanja Zapada u unutrašnja pitanja manje zemlje.
Međutim, jedini referendum za nezavisnost Kosova održan je od 26. do 30. septembra 1991. godine, u organizaciji Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove.
Tom glasanju su prethodile promene Ustava Srbije, kojima su smanjena prava i ovlašćenja pokrajina Vojvodina i Kosovo i Metohija, a koje su okončane donošenjem novog Ustava 1990. godine.
Srpske vlasti su referendum proglasile ilegalnim, ali nisu ometale njegovo održavanje, a ishod glasanja i proglašenje nezavisnosti koje je tada usledilo nije priznao niko u svetu osim Albanije.
Prema podacima koje su organizatori referenduma objavili, 99.98 odsto od nešto više od milion registrovanih birača izjasnilo se za otcepljenje.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, pošto je parlament u Prištini usvojio Deklaraciju o nezavisnosti.
"Obama je dao zaista neverovatnu izjavu", rekao je Ker -Lindzi Tanjugu.
"Pojedinac bi mogao da pretpostavi da je reč o grešci koju je načio neko iz njegovog tima za pisanje govora. Medjutim, stvarno je reč o neverovatnoj omašci ,imajući u vidu da je to jedan od ključnih argumenata kojim se ne opravdava ponašanje Rusije na Krimu", rekao je viši naučni saradnik Londonske škole ekonomije i političkih nauka.
On podseća da ta izjava još više začudjuje s obzirom da su se "dogadjaji na Kosovu nedavno desili, a ne pre nekoliko decenija".
Ker-Lindzi je podsetio da je 1991. bio referendum na Kosovu, ali nezvaničan, čiji ishod je jedino priznala Albanija.
"Poenta Obamine izjave je u tome da je referendum na Kosovu održan u saradnji sa UN i da, iz toga proističe njegov legitimitet. Ali, to nije bilo slučaj. Povrh toga, referendum 1991. dogodio se protivno želji države (Jugoslavije). To je bio ključni argument protiv održavanja referenduma na Krimu", kaže Ker-Lindzi.
On dodaje da kada bi se prihvatila validnost glasanja na Kosovu 1991. godine, to bi ne umanjilo nego bi dalo još veću legitimnost krimskom referendumu.
"Mislim da je najbolje rešenje da se prizna greška i da se sa tim završi", zaključuje britanski stručnjak za Balkan.
Analitičar Instituta Kejto u Vašingtonu Ted Gejlen Karpenter je na Obaminu izjavu reagovao sledećeom ocenom: "Ta izjava predstavlja žalosno izvrtanje istorije, posebno kada se ima u vidu da su prvobitnu teritorijalnu amputaciju Kosova od Srbije 1999. godine sprovele SAD i njihovi saveznici u NATO, uz klimavu fasadu međunarodnog odobrenja posle samih događaja".
Karpenter je ocenio da je "orkestriranje nezavisnosti Kosova" 2008. godine od, kako je istakao, demokratske Srbije predstavljalo "arogantno zaobilaženje Saveta bezbednosti UN i kršenje prethodnih rezolucija UN".
Vašington, prema njegovim rečima, za takvo delovanje nije imao podršku čak ni svih svojih saveznika u NATO.
Karpenter je podsetio i da oko polovine država članica UN i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova.
Na pitanje šta je mogao da bude cilj takve Obamine izjave, Ker-Lindzi je rekao da je očigledno da je američki predsednik pokušao da pošalje poruku da je slučaj Kosova drugačiji od Krima.
On kaže i da je "uočljivo da je proteklih sedmica mnogo ljudi, uključujući i (ruskog predsednika Vladimira) Putina, pokušavalo da povuče paralelu između situacija na Krimu i događaja koji su doveli do unilateralnog proglašenja nezavisnosti 2008. godine".
"Mislim da je Obama hteo da pošalje jasnu poruku da su dve situacije potpuno različite, čak i do toga kako su dva referenduma, koja su dovela do nezavisnosti, bila organizovana. Problem je, međutim u tome što, u slučaju Kosova, UN nisu organizovale referendum", objašnjava on.
Na pitanje da li Zapad želi da pronađe opravdanje zbog priznavanja Kosova, a nepriznavanja ishoda referenduma na Krimu, Ker-Lindzi kaže da je jasno da postoji bojazan da druge zemlje pokušavaju da iskoriste "presedan Kosovo" kako bi opravdale svoje delovanje van okvira UN.
"Rusija je to uradila u Abhaziji, Južnoj Osetiji i na Krimu", navodi on.
Karpenter je ocenio da je Obama takvom "neiskrenom izjavom" pokušao da uguši sve češće kritike na račun delovanja SAD u vezi s Kosovom, koje je, kako je istakao, postavilo veoma opasan presedan.
"Delovanje Rusije 2008. godine u Gruziji, a sada i na Krimu, realno nije drugačije od kosovske epizode", kazao je on.
Obama je juče završio posetu Briselu, a danas je boravi u Rimu i Vatikanu, u okviru evropske turneje
B92, Nadlanu