Negde pred sam smiraj dana, dok bi leto davalo onu prijatnu toplinu u senci drvoreda glavne ulice, počinjali su da se okupljaju i mladi i stari. Bilo je vreme za šetnju, tako obaveznu, a istovremeno tako opuštajuću.
Svako ko je iole držao do sebe morao je da se nađe baš tu, lepo obučen i doteran. Dame u svojim raskošnim toaletama, držeći se pod ruku sa izabranicima svog srca, jasno su davale do znanja da je svadba na pomolu i da je ljubav jača nego ikada. Nekoliko koraka iza njih, važno su se šepurile tetke, majke i strine, hladeći se lepezama i mudro otpozdravljajući ostalima, ljupkim klimanjem glave.
O da, bilo je tu i kicoša koji bi izašli da popiju koji “klaker”, “kabezu” ili da se zadovolje nekim žestokim pićem u obližnjoj kafanici. Njih su zanimale one dame koje bi se šetale sa drugaricama, jer, tu se vazda nalazila i potencijalna bogata udavača.
Stariji muškarci su u laganom hodu, u dobro skrojenim odelima, pušeći cigare, prepričavali događaje iz dana za njima, tu i tamo zastajkujući da poljube ruku kojoj komšinici ili prijateljici, uz srdačan i šaljiv razgovor...
Da, svi su bili opušteni, smešili se i uživali u susretanju dragih ljudi, kao da ih nisu videli čitavu večnost.
Blagost i strast su se nesputano mešale u hodu, dajući svakom šetaču baš ono što mu treba.
U to vreme, internet je bio potpuno nepoznata reč, te su se na Korzou mogli čuti najnoviji abrovi. Mogli ste da čujete zašto je abadžijina ćerka odbila oficira Kraljevske garde, koji je bio idealna prilika za nju, ali i da saznate kako je bogati naslednik proćerdao dedovinu na kocki...
Obavezno bi se na Korzou našla i poslastičarnica, koja bi se zvala, no kako drugačije – “Korzo”. Hladna limunada i šampita, bili su dovoljan razlog za započinjanje romanse, a sve pod budnim okom dežurnih šetača. Vesti su se širile brzo, od ova do uva, šapatom, a pukle bi pred svima u nekom zaraznom smehu, kad bi se lokalne šaljivdžije dohvatile trača!
Možemo reći da je Korzo preteča “Fejzbuka” i “Tvitera”, ali mnogo živopisnija. Ljudi su tada živeli stvaran život, bliskost je postojala i niko se nije krio iza “prozora”...