Foto: Matt Cardy/AP
5. Kotrljanje sira
Jedan od najčudnijih (i opasnih) sportova u istoriji (koji se igra i dan danas) je sasvim sigurno godišnje takmičenje u kotrljanju sira koje se održava na Cooper Hill-u u Gloucestershireu, Engleska.
Pravila sporta su jednostavna: do 20 takmičara trči niz strmu, neravnu padinu za 3 kilograma teškim kolutom sira, pokušavajući ga uhvatiti pre nego što dođe do dna, 300 metara ispod. Tokom dana se odigraju četiri trke, tri za muškarce i jedna za žene, a brojni istorijiski zapisi, kao i moderni video zapisi svedoče o opasnostima koje ovaj sport nosi sa sobom: desetine slomljenih kostiju i razbijenih glava – i to ne samo među takmičarima, već i među publikom u koju se takmičari ‘zabiju’.
Niko nije siguran kako je započelo kortljanje sira, a veruje se da vuče korene iz drevnih paganskih rituala plodnosti ili žetve.
4. Bughazi
Danas je polo omiljena zabava engleskih plemića i uglavnom gornje klase, a igra se s malom loptom veličine biljarske kugle, i nikad s ljudskom glavom ili glavom mrtve koze. No, to su ‘lopte’ s kojima je sve započelo… samo pod drugim imenom: bughazi.
Kada se polo prvi put počeo igrati početkom 5. veka, bio je sve samo ne sport koji su igrali plemići, već konjanici perzijske vojske koji su našli zabavan način da poboljšaju svoje veštine. Izvorni polo se razlikovao od današnjeg u dve stvari – lopta je bila glava mrtve koze, a timovi su se sastojali od po nekoliko stotina ili hiljada igrača na obe strane (za razliku od današnjih četiri vs četiri).
Veruje se da su prvi turnir osvojili turski konjanici koji su pobijedili Persijance (igrali su sa glavom mrtve koze), a mongolski osvajač Genghis Khan je kasnije uveo popularnu promenu: pre početka meča se odrubi glava protivničkog vojnika, i umesto glave mrtve koze ona bude ‘lopta’.
3. Ullamalitzli
Ullamalitzli je bio ceremonijalni sport koji su Asteci igrali nekoliko stotina godina pre evropskog otkrića Amerike. Igrao se tako što se dve ekipe takmiče ko će prvi provući malenu gumenu lopticu kroz kameni obruč, a prilikom toga su za manevrisanje loptom mogli koristiti samo svoje kukove, kolena i kose kamene zidove. Kada jedna od ekipa postigne prvi gol, igra bi odmah završavala.
Igra je bila popularna među narodima Meksika i Srednje Amerike i pre Asteka, a poznato je da su je igrali i Maje. Sam sport nije bilo toliko krvav… sve do samog kraja, kada se kapiten gubitničkog tima žrtvovao bogovima.
Foto: wikipedia; transferred to Commons by User: Haakon K
2. Knattleikr
Mnogi aspekti vikinških običaja i kulture i danas ostaju nepoznati, pa tako i o njihovom popularnom sportu knattleikru znamo poprilično malo. No, jedno je sigurno – bio je brutalan i nasilan, jer im je sport služio kao dodatni trening za borbu.
Iz nejasnih opisa u islandskoj “sagi”- istoriji Vikinga koja se prenosila usmeno stotinama godina pre nego što je konačno zapisana u 13. veku, njihov sport najbliže možemo opisati kao nasilan kriket. Glavna razlika između današnjeg i vikinškog kriketa je u tome što danas igrači mogu očekivati da će preživeti do kraja utakmice. Vikinzi, s druge strane, nisu uvek bili te sreće. Nekoliko zapisa govori o tome kako su u toku mečeva igrači ubijali jedni druge bez nekog posebnog razloga (verovatno su bili loši gubitnici).
1. Pankration
Drevnim Grcima možemo zahvaliti za Olimpijadu, najpopularniji sportski događaj na svetu, ali im takođe možemo zahvaliti i što jedan od njihovih popularnih sportova nije preživeo do danas. Pankration je bio jednostavan sport. Pravila su bila jasna – sve je dozvoljeno osim ubijanja protivnika, jer se to smatralo faulom, i mrtvi protivnik bi bio proglašen pobednikom.
Dakle, ideja celog sporta je bila da toliko izudarate protivnika (nogama, rukama, glavom, čime god stignete) da ga što više približite smrti, a da ga pri tome ne ubijete. Najbolja opcija je bila da protivnički igrač od silnih udaraca izgubi svest.
I da… Takmičari su bili goli.
Foto: wikipedia, Marie-Lan Nguyen