Foto: Printscreen/Youtube
Američki psihijatar ovu tehniku je primenjivao na svojoj deci, onda kada je sumnjao da nisu iskreni.
Primer: Želeo sam da znam šta moj sin radio prošle večeri
Psihijatar: Gde si bio sinoć?
Sin: Standardno, sa prijateljlima
Psihijatar: Kako ste se zabavljali?
Sin: Hm, ništa specijalno, otišli smo da bioksopa da odgledamo novog Džejms Bonda a onda otišli do Marka.
Psihijatar: Kada je počeo film
Sin: U sedam
Psihijatar: Slušao sam vesti u 20h kada su preneli da je neko aktivirao protiv požarni alarm u biokopu i da je film prekinut na pola. Kada su vatrogasci sve proverili, vratili su vas u bioskop i film ste završili do kraja.
Psihijatar je "bacio rukavicu" sinu: ako je zaista bio u bioskopu bio bi ljut da je morao da prekine film zbog lažne dojave a ako nije moraće da glumi da je ljut ili da prizna da je slagao. Samo lice koje je bilo u bioskpu znaće da li se alarm zaista oglasio.
Pogledajte kako se nastavio razgovor:
Psihijatar: Bio bih ljut da se meni to dogodilo
Sin: Šta? Nisam čuo nikakav alarm
Psijihatar: Onda sam ja loše čuo, nisam obratio pažnju.
Zaključio je da mu je sin govorio istinu, ali nije želeo da vidi da je sumnjao u njegovu iskrenost, zato je se poslužio trikom za preusmeravanje pažnje time što je prizano da je sam kriv jer je loše čuo.
Izvor: Psychologytoday