Foto: Beta-AP
Anketni odbor nije ni morao da dolazi na Kosovo i Metohiju. Po mojim saznanjima Specijalnom sudu u Beogradu su još 2009. dostavljeni dokazi o malverzacijama na Kosovu.
Novac je nestajao na putu od Beograda do Kosova, a manji deo koji je završavao na Kosovu zloupotrebljavan je od strane lokalnih firmi, lokalnih političara i funkcionera iz Beograda. Kosovo je bilo protočni bojler za krađu novca, ali taj novac nije ostao na Kosovu“, objasnio je on u intervjuu frankfurtskim „Vestima“.
Prema njegovim rečima nafta i derivati nisu ni stizali na Kosovo već je u cisternama dovožena industrijska voda koja bi po prelasku administrativne linije bila ispuštana u Ibar.Toga, kako je podvukao,nema u izveštaju Anketnog odbora, a na to je pažnju skrenuo i Zoran Ostojić, član Odbora za Kosovo I Metohiju Skupštine Srbije.
“Te kriminalne radnje nisu radili Srbi sa Kosova I Metohije već neko ko je u to vreme bio veoma moćan i voleo bih da je Anketni odbor bio precizniji”, poručio je Pantić. Na konstataciju da u novom sazivu Parlamenta neće biti nekih poslanika koji su zastupali interese Srba sa Kosovu I Metohiji on je upitao a šta su dobro za Kosovo učinili.
“DSS i DS su bile na vlasti od "demokratskih promena" i uvek smo imali poslanike sa ovih prostora, ali su ministarstva ili institucije zadužene za KiM uglavnom vodili ljudi koji ne poznaju Kosovo. Zato nismo ništa postigli. Da se Vojislav Koštunica ponašao kao državnik 2004. ili 2008. danas bismo imali drugačiju realnost na terenu. Zalažem se za direktan izbor narodnih predstavnika, a ne da, kao do sada, u Skupštinu ulaze po redosledu sa liste iako nisu u stanju da obezbede ni stotinu glasova”, uveren je Pantić.
Govoreći o godišnjici Briselskog sporazuma on je konstatovao da nema dobitnika, I da je čnjenica je da ovim sporazumom država odlučila na gašenje nekih svojih institucija na Kosovu I Metohiji, koje bi, da to nije učinjeno dogovorom, najverovatnije bile ugašene silom i uz ljudske žrtve.
“Izabrano je najmanje loše rešenje, tiha integracija severa u kosovske institucije, zbog čega je Briselski sporazum i napravljen. Srbi su dobili legalne, ali ne i legitimne predstavnike, jer više od 80 odsto Srba nije glasalo.
Međunarodna zajednica može da kaže kako je njeno posredovanje bilo uspešno i presudno, a Albanci kako su zaokružili svoju državnost. Međutim, stvarno stanje je takvo da niko nema razloga da bude zadovoljan“, kazao je Pantić.
Više nema institucija države Srbije na prostoru Kosova i Metohije i to, prema njegovim rečima, kod građana izaziva strah da će jednoga dana ipak morati iz praktičnih razloga prihvate takozvanu nezavisnost Kosova bez obzira što Beograd to neće učiniti.
„Već imamo probleme u snadbevanju lekovima, naplaćuje se carina na prelazima, šverc je porastao, bezbednost pogoršana. Sada i gradonačelnici u kosovskom sistemu otkazuju gostoprimstvo i prete proterivanjem Euleksa sa severa KiM, što nikako nije dobro“, ocenjuje Pantić.
Građani, kako tvrdi, polako shvataju da se ne ispunjava ono što im je obećano i da se zato i desilo da se po prvi put od 1999. na kosovsku policiju puca u Zubinom Potoku, da se upada u policijsku stanicu.
„Tačno je da je i ranije bilo incidenata, ali se sve to dešavalo u kriznim situacijama. Da bi neko imao potpunu slobodu kretanja mora da prihvati prištinske institucije i da ima kosovska dokumenta. Čak ni tada bezbednost nikome nije zagarantovana, a to nam najbolje pokazuju primeri iz povratničkih mesta na jugu gde Srbi svakodnevno doživljavaju neprijatnosti“, podvukao je Pantić.