“Danas se navršava godinu dana od mog poslednjeg tuširanja. Da, znam da zvuči suludo i do pre godinu dana i ja bih se složio sa vama. Svojih prvih 26 godina života bio sam momak koji se redovno tuširao. Dobro, ne baš svaki dan, ali skoro svaki.
Pa kako je momak koji se redovno tušira završio brojeći 365 dana bez tuša? Sve je počelo sa dugom vožnjom biciklom po Americi, u cilju promocije održivosti ekološkog načina života. Postavio sam sebi gomilu pravila koje treba da sledim i da se rukovodim njima. Na primer, što se tiče vode, nju sam mogao da koristim samo iz prirodnih izvora kao što su jezera, reke i naravno kišnica, ali i kada bi naišao na pokvaren ventil. Takođe sam beležio koliko sam vode trošio, jer sam želeo da dokažem koliko nam je zaista malo vode potrebno za sve.
Prošlo je 100 dana moje vožnje biciklom bez tuširanja i ovo je samo po sebi bio težak zadatak. Ali, sve je proteklo veoma dobro, tako da sam odlučio da nastavim svoje putovanje bez tuširanja. Postavio sam sebi cilj da izdržim celih šest meseci, pa kad je i taj dan došao, ukapirao sam da bih mogao da preguram i čitavu godinu a da ne koristim tuš!
I eto me danas, godinu dana kasnije, da vam ispričam priču o tome kako sam proveo godinu dana bez tuširanja.
Možda bi bilo dobro da nešto raščistimo na početku. Mislite da sam baš smrdljiv zar ne? Mislite da smrdim kao neki monstrum iz močvare, nešto ovako možda?
U stvari, nije tako. Kada sam rekao da se nisam tuširao, to ne znači da se nisam kupao uopšte. Gotovo svaki dan sam plivao na mestima kao što je ovo...
I ovo...
I uživao u vodopadima kao što je ovaj
I koristio sam biorazgradivi ekološki sapun kada mi je trebao.
Ali, naučio sam da živim prirodno i da mi kozmetički preparati više nisu potrebni. Koristio sam samo sapun, pastu za zube i esencijalna ulja, što je bilo sasvim dovoljno, u poređenju sa mojim pređašnjim korišćenjem kolonjske vode, dezodoransa, šampona, losiona i drugih proizvoda punih hemije. I znate šta? Zbog toga mi nije nedostajalo prijatelja!
U stvari, neki od njih su se kupali sa mnom.
Čak sam doživeo i romansu te godine.
Niko uopšte nije ni pomislio da sam smrdljiv. Čak sam i samog sebe iznenadio kako sam čist, poput svih ostalih.
Shvatio sam da voda ne mora da izlazi iz tuša da bih bio čist. Možete se oprati u jezerima.
Rekama.
Ili da jednostavno sedite na kiši.
Ali, kada mi voda iz prirode nije bila dostupna, pronašao sam druga mesta da se očistim. Kao što je ovaj hidrant u Bruklinu, koji je cureo.
Ili ovaj “eksplodirajući” hidrant u Bronksu.
Naučio sam da mogu da se osušim na vazduhu, umesto da koristim peškir. To je automatski značilo i manje veša za pranje, čime sam sačuvao još više vode.
Takođe sam vreme koje sam posvetio kupanju, pretvorio u vreme u kome se povezujem sa prirodom. Moj omiljeni deo dana postao je upravo taj, kada se isključim iz stresnog života i prepustim prirodi koja me okružuje.
Ponekad sam skakao unaokolo pre nego što uskočim unutra.
A ponekad sam samo odmarao.
Nekada bih razmišljao o životu.
I povremeno bih imao goste.
Naučio sam da prosečan Amerikanac troši oko 380 litara vode dnevno. Ali ja sam uspeo da koristim manje od 8 litara vode dnevno na svom putovanju. To je oko 8 flaša vode, naravno tu nisam uračunao vodu iz jezera i reka gde sam se kupao.
Najvažnije od svega je to što sam naučio da cenim svaku kap vode.
Kada sam se vratio kući sa putovanja, vratio sm se i u kolotečinu života u kući, ali sam uspeo da dnevno ne potrošim više od 40 do 80 litara vode. I to je 5 do 10 puta manje od potrošnje vode jednog prosečnog Amerikanca.
Otišao sam na novo putovanje od 8 meseci, naravno bez tuširana, i sačuvao sam preko 18,000 litara vode, i super se zabavio sa prijateljima u isto vreme!
Pa kad nisam bio raspoložen za plivanje, a morao sam da se operem, samo bih se istrljao dole krpom, koristeći par litara vode. Ali, najvažnije je to što sam naučio da nije potrebno prestati sa tuširanjem da bi uštedeli vodu. Postoje mnogi lakši načini da sačuvamo vodu, a dok to radimo možemo i da se zabavimo sa prijateljima...”
Izvor/Foto: huffingtonpost.com