Lubenice su prvi put počele da se uzgajaju iz vrlo praktičnih razloga. Neki od najranijih zapisa o uzgajanju lubenica, mogu se pronaći u drevnim egipatskim hijeroglifima, koji datiraju od pre više od 5.000 godina!
Sve kulture počevši od čitave Afrike, preko Indije i Mediterana, imaju zapise koji govore o uzgajanju lubenica. Dejvid Livingston je otkrio poreklo lubenice, tako što je pronašao polja “divljih” lubenica u Africi.
Lubenice uspevaju i u sušnim područjima i imale su mnogo važniju ulogu, sem ukusnog i slasnog obroka. Ako niste znali, lubenica se sastoji od 92 odsto vode! Ovo je razlog zašto se u mnogim sušnim delovima Afrike ona uzgaja, ne zbog jela, već kao rezervoar vode kako za ljude, tako i za životinje. Postoje i dokazi da su ih istraživači nosili sa sobom umesto raznih posuda sa vodom. Još jedna prednost lubenice je i ta što ona gotovo i da nema delova koji ne mogu da se iskoriste, jer skoro čitava može da se pojede!
Sem sočnog “mesa”, semenke se mogu peći, pa čak i kora može da se kuva i pretvori u tako dobro slatko koje morate probati! U nekim kulturama kora se usoli ili ukiseli i čuva u teglama za kasniju upotrebu. U nekim delovima Rusije, slatki sok lubenice se koristi za pravljenje piva. Sok takođe može da bude i osnova za spremanje slatkog sirupa, preliva, jer palačinke sa njim su daleko ukusnije!
Zato, ako krećete na put, a zaboravili ste flašu sa vodom, nema veze, tu je lubenica, a to vam je još bolji izbor!
Izvor: listverse