Mnogi veruju da je Pedro Alonso Lopez ubio mnogo više devojčica u Ekvadoru, Peruu i Kolumbiji nego je priznao. Nakon 16 godina provedenih u zatvoru u Ekvadoru i 5 godina u bolnici za psihičke bolesnike u Kolumbiji, 1998. je proglašen izlečenim pa je pušten na slobodu.
Monstrumu koji je tvrdio da će ponovo ubijati kada bude na slobodi, gubi se svaki trag. Niko ne zna hara li i dalje zabačenim krajevima Južne Amerike.
Masovni ubica Lopes rođen je 1948. godine u kolumbijskom mestu Tolmija, kao sedmo od 13 dece siromašne prostitutke. Majka ga je u osmoj godini izbacila na ulicu, nakon što ga je videla da ima seks s rođenom sestrom. Od tada je gladovao, prosjačio, i kako tvrdi, u više navrata bio žrtva brutalnog seksualnog zlostavljanja.
U zatvoru je završio s 18 godina zbog krađe automobila, i tamo je, kaže, doživeo grupno silovanje. Svojim silovateljima se osvetio tako što je trojicu od četvorice ubio, a nakon izlaska iz zatvora počinje krvavi pohod. O načinu na koji je ‘operirsao najbolje svedoči intervju koji je nešto prije izlaska na slobodu dao jednom listu.
"Žrtve sam tražio na pijacama, to su bile devojčice s određenim izgledom lica, lepim i nevinim. Morala je da bude dobra devojčica, koja radi s majkom. Ponekad bih je pratio i po dva-tri dana, čekao da ostane sama. Dao bih joj neki poklon, recimo ogledalce, odveo je izvan grada, i obećavao da ću joj dati i poklon za majku. Onda bih je odveo do tajnog skrovišta, gdje je čekao spreman grob. Ponekad su u njemu bila i tela ranijih žrtava. Mazio sam ih, a u zoru bih ih silovao. Izlazak sunca me je uzbuđivao. Prisiljavao sam devojčice na seks, pa bih im rukama obuhvatio vrat. Dok je sunce izlazilo, ja sam ih davio. Trebalo im je i po 15 minuta da umru. Bio sam vrlo pažljiv. Dugo sam bio s njima, da se uverim da su mrtve. Ogledalcem sam provjeravao da li dišu. Ponekad sam morao da ih ubijam ponovo. Nikad nisu vrištale, jer nisu očekivale da će se nešto dogoditi. Bile su nevine. Moje male drugarice su volele društvo. Često sam stavljao tri ili četiri u isti grob. Ali poslije nekog vremena bi mi dosadile, jer se nisu micale, pa bih potražio još devojčica."
Nakon prvih ubistava urođeničkih devojčica u Ekvadoru tamošnji Indijanci su ga otkrili i uhvatili, mučili i zakopali u zemlju do vrata. Nekoliko hrišćanskih misionara ga je oslobodio i omogućio mu da pobegne, nakon čega je nastavio svoj pohod. Da li su ga zatvor i psihijatrijska ustanova zasita izlečili nije poznato, jer više niko za njega nije čuo.
Izvor: Haber