Stručnjaci su istražili svoju strategiju na velikom turniru koji su organizovali na Univerzitetu.
U takmičenju je učestvovalo 360 studenata podeljenih u grupe od po šestoro. Svaki takmičar odigrao je 300 krugova igre protiv drugih članova grupe. Pobednici su kao podsticaj dobili novčane nagrade u iznosima koji su zavisili od broja pobeda.
Prema klasičnim pravilima igre, mudro je potpuno nasumično odabrati predmet kako ga protivnik ne bi mogao predvideti. Ovakav uzorak u kojem svaki od dvojice sudija nasumično odabira predmet s jednakom verovatnoćom zove se Našova ravnoteža. Strategija je dobila ime po prvom teoretičaru igre Džonu Forbsu Našu Jr.-u.
Analiza je pokazala da su učesnici u svim grupama zaista svaki od predmeta odabrali oko trećinu puta. Međutim kada su pažljivije istražili igru, matematičari su otkrili da u ponašanju učesnika postoji neočekivan uzorak.
Naime utvrdili su da su učesnici bili skloni da ponove isti izbor nakon što su s njim uspeli da pobede.
Gubitnici bi s druge strane obično zamenili odabir predmeta koji im je doneo poraz. Zanimljivo je da je čak i toj promeni utvrđena pravilnost – s kamena bi uglavnom prešli na papir i potom na makaze. Dakle ako bi izgubili s kamenom, u sledećem krugu verovatnije bi odabrali papir nego makaze.
Kineski autori studije kažu da čovek koji poznaje navedene uzorke može pobediti u značajno većem broju slučajeva.
Ova jednostavna igra zanimljiva je u istraživanjima kompetitivnog ponašanja ljudi.
Recimo, raniji eksperiment pokazao je da igrači nesvesno oponašaju akcije svojih protivnika, što iznenađuje jer se prednost uglavnom stiče tako da se odigra drugačije.
Igra kamen, papir makaze potiče iz drevne Kine. Prvi put se spominje u zapisu s početka 17. veka, ali smatra se da je nastala još u trećem veku pre nove ere, u vremenu dinastije Han.
Izvor: 24sata.rs