Džoan Baez je proteklih pet godina bila zauzetija no ikad otkad je 2008-2009. obeležila 50. godišnjicu svog legendarnog nastupa 1958. u proslavljenom Klubu 47 u Kembridžu i debitovanja na Njuport festivalu 1959.
Pored mnogobrojnih turneja po Americi i inostranstvu, nedavno je Džoanina debitantska ploča Vangard iz 1960. uvrštena u Gremi Dom slavnih, a uručena joj je nagrada za izuzetno inspirativan rad na polju globalne borbe za ljudska prava na proslavi 50. godišnjice rada Amnesti internešenela 2012.
Ona je ostala muzičko čudo čiji je uticaj nemerljiv – marširala je u prvim redovima pokreta za ljudska prava sa Martinom Luterom Kingom, pevala u Hanoju tokom rata u Vijetnamu, inspirisala je Vaclava Havela u njegovoj borbi za Češku republiku, pevala je na prvoj turneji Amnesti internešenela i nedavno je stajala pored Nelsona Mendele kad je svet slavio njegov 90. rođendan u londonskom Hajd parku.
Imala je značajnu ulogu u pokretu za pravo slobode govora, stajala je rame uz rame sa Cezarom Čavezom, organizovala je demonstracije protiv rata u Vijetnamu, a onda je 40 godina kasnije pozdravila hrabrost Diksi Čiks koje su protestovale protiv rata u Iraku.
Njeni prvi albumi doneli su mnoštvo tradicionalnih balada koje su uvrštene u rok svakodnevicu, pre nego što je bez trunke sujete predstavila Boba Dilana svetu 1963., čime je započela tradiciju obostranog mentorskog rada koja se i danas nastavlja.
Među brojnim priznanjima, ona je dobila i nagradu za životno delo, najveće priznanje koje dodeljuje američka akademija za diskografsku umetnost (2007).
"Dan posle sutra", njen album iz 2008. odlično je prošao kod kritičara i nominovan je za nagradu Gremi. Posle izdavanja tog albuma, na kanalu PBS emitovana je i premijera njene životne priče: "Džoan Baez - toliko lep zvuk".
Pogledajte njen nastup sa festivala u Glastonberiju (Glastonbury) 29. juna 2008.