Madona – Ušće pre spektakla

Ko se dosetio – zaradio je (barem nešto). Čak i na Madoni. A vatrenim obožavaocima ništa nije bilo teško, čak ni da putuju, čekaju koncert satima, pišu “kraljici popa“ poruke i... pa, sve što se od njih očekuje i na šta je diva ostvarenja američkog sna navikla.

Ušće. Veče u pripremi. Ona, zbog koje jedan 24. avgust neće biti zaboravljen, možda još nije ni došla u Beograd. Ali, najodaniji fanovi su već stigli.

Na tablicama automobila piše sve – od Požarevca, Novog Sada, Pančeva, Kragujevca, Rume, Niša i Kraljeva do Slovenije, Hrvatske, Bosne i Mađarske. Kada je ovakav događaj, pravila za parking ne važe. Ko je brži, snalažljiviji i, pre svega, ne žali da se koncertnom tlu približi već oko šest sati uveče – noge će prištedeti pri povratku.

- Dolazimo iz Ljubljane. Kod nas je koncert otkazan, a Beograd nije daleko... Tako da, eto, Madona, mi smo ovde! Misliš da je rano?! Ma ne... Ona nastupa u devet, bili smo na roštilju i pivu, pa smo procenili da bi sada trebalo probati da se dođe što bliže bini. Znaš li ti koliko mi nju čekamo da dođe?! - kaže tridesetogodišnji Borut koji se sa prijateljima već oko pola sedam parkirao kod Šest kaplara. Očekivano, komšiluk na klupama je s pažnjom posmatrao njegov novi BMW.


Babadona & Britni

Dok su neki zauzimali strateške pozicije na parkinzima oko solitera, dečica su se igrala kao da se nekoliko stotina metara dalje ne dešava, kako mnogi veruju, "spektakl". Odmah je jasno, oni tu reč ne vezuju za Madonino ime.

Jedanaestogodišnja Vanja je odmah istupila ispred svojih drugarica da sve pojasni:

- Znamo da je na Ušću Madonin koncert. Ali, mi više volimo Britni. Da, bili smo i na Rijani. Bila je super!

Nedaleko, “bleja“ nešto starijih tinejdžera. Samo jedna njihova upadica je obeležila celo veče. Barem meni. “Babadona!“ - kroz smeh su viknuli i nastavili da se provode na svoj način. Genijalno!


Lažni/originalni sreću Seku

Na ulici se prodavalo sve što je potrebno: pivo, sokovi, semenke, sladoledi, viršle, kukuruzi... A kada je "koncertno gorivo" bilo napunjeno, dalje se moglo trošiti na bedževe (100 dinara) ili majice sa Madoninim likom iz “domaće radinosti“ (500 dinara).

Svako ko je pronašao neku njenu fotografiju na Internetu, napravio je ponešto sa likom i imenom ove dive. Samo, pitanje je koliko je njen tim sretan zbog toga, jer nedaleko od “lažne“ Madona-memorabilije se prodavala “originalna“, ali po ceni od 1.500 do 2.000 dinara za majicu ili šorc.

A gužve ni kod “lažnih“, ni kod “originalnih“....

Gospođa Ceca se odlučila da prodaje semenke. Stidljivo kaže da bi “više volela da Seka peva na Ušću“. Aleksić, naravno.

Ova druga “seka“ je, primetili su mnogi prodavci svega i svačega, očigledno uticala na raspoloženje za kupovinu.

Međutim, neki su se snalazili na nehuman način. Jedan momak je doveo (nekim sredstvima polu-umrtvljenog) žutog pitona, koga je za 200 dinara obmotavao zainteresovanima oko vrata i fotografisao ih. Možda je najpre mala Vanja trebalo da mu objasni da je Britni Spirs ta koja je pozirala sa pitonom u spotu “I'm a Slave 4 U”, a ne Madona. A potom, normalno bi bilo da su ga nadležne službe kaznile za ovakav tretman i zloupotrebu nesretne životinje. Srećom, ova ideja za brzu zaradu je bila kratkog daha i pomenuti se brzo sklonio ili su ga zamolili da ode.


Za njega je ona fenomen

Nedaleko od bezbroj kofa sa pivom u ledu, tezgi sa drangulijama (prodavale su se čak i srpske zastave) i snalažljivih prodavaca koji su već veterani ovako velikih događaja, svoje mesto je našao i jedan sto sa poređanim knjigama. Čudno? Pa i ne baš ako na naslovnici privlačno zelene boje jeste upravo ona – Madona u trikou.

Mladi novinar i pisac Bratislav Mihailović vrlo srdačno nam je predstavio svoju knjigu “Madonna 25/50“ koja je, kako piše “Biblija za fanove, ali i za sve one koji žele da saznaju nešto više o fenomenu zvanom – Madonna“.

- Došao je momak, dvadesetak godina, prelistao knjigu i rekao “hm, nema slika“. OK, lepo je da ima slika, ali ovo je romansirana biografija, roman o njenom životu, knjiga koja se čita od početka do kraja, a ne gde je otvoriš. Možda je ekonomska kriza ili ljudi prosto ne čitaju... - kaže Bratislav o svom iskustvu prodaje knjige, koja košta 500 dinara.

Bratislav nikada pre nije bio na Madoninom koncertu, što nije uticalo da na osnovu svoje bogate arhive napiše knjigu o ženi koju naziva “fenomenom“. Uzbuđen pred koncert, kaže da “gleda bilbord i ne može da veruje da je ona konačno došla“:

- Želja mi je da nekako dođem do bekstejdža. Ali, njen menadžment je dosta zatvoren. Prihvate informaciju da si napisao knjigu, ali teško da će reći “hajde, dođi da te upoznamo sa Madonom da joj predaš knjigu“. Ali, nisam ljut zbog toga. Meni je ovo samo po sebi događaj koji se ne dešava svaki dan. Ipak je to mašinerija oko ljudi koji su nedodirljivi. Svejedno, idem u tom pravcu. Ako se ukaže neka prilika, eto mene u bekstejdžu.

Da li je Bratislav lično upoznao Madonu verovatno ćemo saznati u nekoj njegovoj sledećoj knjizi ili novinskom tekstu, a do tada nam otkriva zašto ga je baš ona tako zaintrigirala:

- Mene su njena karijera i život inspirisali više nego sama muzika. OK, muzika jeste interesantna, ali ona mene intrigira fenomenološki. Jer, ona je žena kojoj nisu predviđali neku sjajnu budućnost. Govorili su da ne zna da peva, da je “božićna jelka“ što se tiče imidža... Ali, eto, ona traje već 25 godina i razbila je sve moguće rekorde. Ima 51 godinu, a na sceni kao da ima 25. Sukobljavala se i sa crkvom i radila svašta, a posledice toga su samo još brojniji fanovi.

Danima pre Madoninog nastupa na Ušću, u šali ili maliciozno se pričalo da će to biti svojevrsna gej parada. Međutim, Bratislav je vrlo jasan kada je “deljenje“ publike u pitanju:

- Meni je ta priča malo bezveze. Muziku, umetnost ili fenomene, kakav je Madona, ne posmatram na taj način. Posmatram je kao nekoga ko je uspeo u životu, prezentuje svoju muziku... Nekome to može da se sviđa ili ne. Da, nju taj glas prati, ali dovoljno je pogledati oko sebe – ovde ima bezbroj devojaka, dece... strejt ljudi. OK, ima i gej ljudi, pa šta? Neka ih ima. Ona je oduvek privlačila različite ljude. Svi su dobrodošli. Treba biti otvoren prema svakome.

Pravi fanovi su kupovali knjigu "Madonna 25/50", koja se završava sledećim citatom: “Ne želim da stanem, želim još da stvaram – verovatno ću i umreti na sceni!“ Da biste saznali kako se postiže samopouzdanje da se izgovori nešto ovakvo, ipak ćete morati da pročitate ovu ili neku drugu knjigu o njenom životu.


Zvezdice u centru pažnje

Da je istina da je Madona fenomen (svidelo se to nekima od nas ili ne), potvrđuju i dve vatrene obožavateljke – Jasmina i Bilja, za kojima su se okretali mnogi momci dok su žurile da što pre stignu do prvih redova.

U crnim uskim majicama sa natpisom “Hard Candy“ i zvezdicama na obrazu, objasnile su da su oduševljene njom zato što je “jedinstvena, zna šta hoće u svom životu, postigla je mnogo, a bila je veoma siromašna“. A Bilja dodaje da je “voli zato što je Lav u horoskopu kao i ona“, i da su slične jer “obožavaju da su u centru pažnje i na vrhu“.

Ubrzo su noć obasjali reflektori, a reka ljudi je krenula ka nekom od ulaza. Šou je mogao da počne.

Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Sanja Knežević

madonamadonnauš?e